„Poređenja radi, broj zaposlenih koji rade u kompanijama koje izvoze u Rusku Federaciju je 163.000, dok je u preduzećima koja izvoze u EU zaposleno 620.000 ljudi“ dodao je on.

Upitan kako vidi pritiske da Srbija uvede sankcije Rusiji, Čadež je rekao da je „politika ta koja odlučuje“.

Naveo je i „da političari sagledavaju posledice i jedne i druge odluke, uvažavajući, između ostalog“ i, kako je ukazao „potrebe privrede i ekonomske činjenice“.

Rekao je i da „u uslovima energetske krize zaoštrene izbijanjem rata u Ukrajini, Srbija deli sudbinu drugih zemalja zavisnih od uvoza energenata“.

„Pozicija nam nije laka, ali za razliku od mnogih zapadnih zemalja, naša prednost, dobra u moru loših vesti, jeste što imamo struju iz domaće proizvodnje koja se ne oslanja na gas“, ocenio je Čadež.

Upitan koja je to prihvatljiva cena struje za privredu, on je odgvorio „da je izvesno da se cene struje neće vraćati na nivo pre krize i da su procene da će u narednih sedam do deset godina iznositi oko 90 evra za megavat-sat“.

„Stabilna cena struje, uz korišćenje prostora za državnu intervenciju, važna je za domaću privredu, ali je jednako bitna za privlačenje novih investitora“, rekao je Čadež.

Naveo je da ne očekuje poremećaje na tržištu snabdevanja električnom energijom.

Govoreći o inflatornim pritiscima, Čadež je ocenio da je vlada Srbije uspela da zaštiti standard stanovništva i spreči poremećaje na tržištu od „prvog udara“ nakon izbijanja ukrajinske krize.

Smatra da su mere, „poput kontrole cena i zabrane izvoza, posmatrano iz ugla proizvođača, kojima rastu proizvodni troškovi, neodržive na duži rok“.

Prema njegovim rečima, sektor poljoprivrede je priliku da domaća privreda profitira uprkos krizi.

„Srbija može da izveze polovinu svoje poljoprivredne proizvodnje i da od proizvodnje hrane obezbedi dodatne tri milijarde evra deviznog priliva“, istakao je Čadež.

Ocenio je da privreda Srbije, „za sada odoleva negativnim uticajima ukrajinske krize i posledicama potresa na svetskom tržištu.

„Ne smanjuje se broj radnika, a uprkos 25-procentnom padu plasmana na rusko tržište, ukupan srpski izvoz u martu je porastao čak 30 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine“, izjavio je Čadež.

On, kako je navedeno u saopštenju, saradnju u regionu i izgradnju zajedničkog tržišta vidi kao dobar odgovor na potrebe privrede, posebno u okolnostima poput pandemije ili ukrajinske krize.

„Aktivnosti na izgradnji zajedničkog tržišta u okviru projekta Otvoreni Balkan koju su pokrenule Srbija, Albanija i Severna Makedonije se nastavljaju, a u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori, postoji interes da se inicijativa proširi i na te dve zemlje“, rekao je Čadež.