Centralna banka je saopštila da je njen upravni odbor u ponedeljak jednoglasno odlučio da pokrene postupak sanacije banke “Ueno” (Ueno Bank) jer je stopa solventnosti, pokazatelj odnosa kapitala banke i njene rizično ponderisane aktive, pala na manje od polovine zakonskog minimuma.
Za razliku od sudskog stečajnog postupka, postupak sanacije omogućava regulatorima da prebace depozite banke koja je u problemu u stabilnije banke, pre nego što se preostala imovina likvidira radi isplate poverilaca.
Banka “Ueno” ima tri miliona klijenata, što je oko 60% odraslog stanovništva te zemlje, a upravlja s 800 do 850 miliona dolara javnih sredstava. U to je uključeno 380 miliona dolara državnog Fonda za penziono i zdravstveno osiguranje IPS.
Ova intervencija je dramatičan zaokret u skandalu koji prati predsednika Penju još od njegovog stupanja na dužnost 2023. godine. Ubrzo je imenovao tadašnjeg čelnika banke “Ueno” Karlosa Karvala za guvernera Centralne banke što su kritičari okarakterisali kao sukob interesa.
Sam Penja je ostao poslovni partner konglomerata “Grupo Vaskez” (Grupo Vázquez), koji je vlasnik banke “Ueno”, sve do marta 2025. godine.
Iz banke “Ueno” tvrde da Penja nikada nije bio akcionar niti investitor u toj banci. I Penja i banka negiraju bilo kakve nepravilnosti, a Centralna banka navodi da se Karvalo izuzeo iz donošenja odluka koje se tiču banke “Ueno”.
Centralna banka je saopštila da će ova intervencija omogućiti postepeno gašenje poslovanja banke “Ueno”, uz zaštitu štednje klijenata i sprečavanje poremećaja u radu drugih banaka. Naglasili su da su problemi ograničeni isključivo na banku “Ueno”, dodajući da ova situacija “ne utiče na finansijski sistem u celini”.
Karvalo je danas novinarima rekao da su regulatori prvobitno bili zabrinuti zbog kredita koje je banka “Ueno” odobravala kompanijama povezanim s njenim vlasnicima. Za banke važe stroga ograničenja pri takvoj vrsti kreditiranja, jer ona omogućava vlasnicima da novac klijenata usmere u sopstvene poslovne poduhvate.
Detaljnija kontrola otkrila je veće nepravilnosti, o kojima centralna banka planira da obavesti nadležne organe, rekao je on. Takođe je naveo da su nedavni medijski izveštaji dodatno oslabili ovu, već ionako ranjivu finansijsku instituciju.
Iz centralne banke su saopštili da će imenovati zvaničnike koji će preuzeti upravljanje bankom, proceniti njenu vrednost i zaštititi njenu imovinu. Takođe, planiraju da istraže ko je odgovoran za pogoršanje finansijskog stanja banke, kao i da izreknu sankcije.
Po rečima regulatora, svakom deponentu je, putem fonda centralne banke, zagarantovana isplata do iznosa od 228 miliona paragvajskih gvaranija, što je oko 38.000 američkih dolara. Po paragvajskom Zakonu o bankarstvu, taj novac mora biti isplaćen u roku od 15 dana, s tim što se taj rok može jednom produžiti za još 15 dana.
Centralna banka nije obećala potpunu isplatu onima koji imaju veće iznose na računima, već je samo navela da će nastojati da im obezbedi “najveću moguću zaštitu”.
Da li će deponenti moći da povrate sredstva koja prelaze iznos garancije, zavisiće od ishoda procesa rešavanja statusa banke i njene eventualne likvidacije, izjavila je Gladis Vera, finansijska menadžerka penzionog fonda.
Vera je za lokalne medije izjavila da će penzionerima isplate ovog meseca biti izvršene uobičajeno, budući da se sredstva namenjena za mesečne isplate nalaze u drugoj banci. Dodala je da će penzioni fond preduzeti pravne korake da bi pokušao da povrati svoja ulaganja i da će naći drugu banku za 32.000 penzionera koji svoje penzije primaju preko banke “Ueno”.
Komentari (0)