Raspravu su obeležile i polemike o odnosima sa Hrvatskom i navodnim zahtevima Zagreba koje bi Crna Gora trebalo da ispuni pre ulaska u Evropsku uniju.
Za ukidanje imuniteta glasala su 62 poslanika. Za ustavne izmene bila je potrebna dvotrećinska većina, odnosno najmanje 54 glasa.
U raspravi je učestvovala i opozicija, koja je prethodno svoje učešće na sednicama parlamenta uslovljavala glasanjem o zahtevu za smenu predsednika skupštine Andrije Mandića.
Poslanici su juče podržali ostanak Mandića na toj funkciji. Inicijativa za njegovu smenu pokrenuta je nakon što je Mandić uputio saučešće povodom smrti Ratka Mladića, pravosnažno osuđenog za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine.
Šef poslaničkog kluba Demokratske partije socijalista Andrija Nikolić rekao je da je prethodnog dana u parlamentu “poražena evropska Crna Gora” i da je Mandić “pobijedio proevropsku parlamentarnu većinu”.
On je optužio vlast da rad parlamenta prilagođava tome ima li dovoljno glasova za donošenje odluka.
Boris Mugoša iz Evropskog saveza poručio je da se ključni pomaci na evropskom putu ne mogu ostvariti bez glasova opozicije.
Poslanik Građanskog pokreta URA Zoran Mikić kritikovao je način na koji se Ustav menja kroz više odvojenih postupaka, ocenjujući da građani teško mogu pratiti “o čemu se raspravlja, a šta se glasa”.
Potpredsednik vlade zadužen za pravosuđe i antikorupciju Momo Koprivica odgovorio je da nije presudan broj ustavnih intervencija, već kvalitet predloženih rešenja.
Parlament danas nije odlučivao o obaveznoj proveri integriteta budućeg premijera i ministara.
Vlada je neposredno pred sednicu dostavila izmenjeni predlog, zbog čega o njemu prvo mora da se izjasni Ustavni odbor.
Prema novom tekstu, provera integriteta sprovodila bi se prije predlaganja mandatara i članova vlade, prvenstveno radi utvrđivanja mogućeg sukoba interesa.
Rezultati provere bili bi javni, a kandidat koji odbije proveru ili ne otkloni utvrđeni rizik ne bi mogao biti predložen za funkciju. Osoba pravosnažno osuđena za krivično delo sa elementima korupcije takođe ne bi mogla biti premijer ili član vlade.
Mikić je tokom rasprave tvrdio da najmanje dva sadašnja ministra, kao ni premijer Milojko Spajić, ne bi prošli proveru integriteta prema kriterijumima koje on smatra relevantnim, navodeći, između ostalog, ranije pitanje Spajićevog dvojnog državljanstva.
Predstavnici vlade međutim tvrde da se predložena provera prvenstveno odnosi na sukob interesa i standarde utvrđene međunarodnim antikorupcijskim pravilima.
Koprivica je poručio da je pravda “nasušna potreba crnogorskog društva”, ističući da su borba protiv korupcije i jačanje poverenja u institucije ključni preduslovi za razvoj države.
On je ocenio da se nijedna zemlja nije razvila bez uspešnog suočavanja sa korupcijom i izgradnje poverenja građana u institucije.
Govoreći o predloženim izmenama, Koprivica je kazao da se njima funkcioneri, kada je reč o krivičnopravnoj odgovornosti, izjednačavaju sa svim ostalim građanima.
“Ovim izmjenama šalje se snažna poruka evropske budućnosti – Crna Gora u EU, korupcija iza rešetaka, a pravda u službenoj upotrebi. To je ključni cilj i tako se ide putem pravne sigurnosti”, rekao je Koprivica.
Raspravu o ustavnim i evropskim obavezama obeležila je i polemika o odnosima sa Hrvatskom, nakon što je radio Slobodna Evropa objavio da je Zagreb državama članicama Evropske unije dostavio dokument sa osam pitanja čije rešavanje očekuje od Crne Gore pre njenog ulaska u EU.
Šest pitanja Hrvatska povezuje sa Poglavljem 23: obeštećenje hrvatskih državljana zatočenih u logoru Morinj, očuvanje spomen-ploče u Morinju, promenu imena bazena “Zoran Džimi Gopčević” u Kotoru, rasvetljavanje sudbine 14 nestalih hrvatskih državljana, procesuiranje ratnih zločina i rešavanje imovinskih zahteva hrvatskih porodica.
Sa Poglavljem 31 povezana su dva dugogodišnja spora – školski brod “Jadran” i razgraničenje dve države.
Zagreb je, prema tom dokumentu, naveo da otvorena pitanja moraju biti rešena pre članstva Crne Gore u EU, uz upozorenje da je napredak potreban i kako bi Crna Gora dobila političku i parlamentarnu podršku Hrvatske prilikom buduće ratifikacije pristupnog ugovora.
Parlament je kasno sinoć izmenio Zakon o sportu, uvodeći pravilo prema kojem javni sportski objekat može nositi ime osobe tek 40 godina nakon njene smrti.
Takvo rešenje praktično omogućava promenu imena kotorskog bazena nazvanog po Zoranu Gopčeviću, za kojeg hrvatska strana tvrdi da je tokom rata bio stražar u logoru Morinj.
Lider Demokratske narodne partije Milan Knežević taj potez nazvao je “kapitulacijom” pred Hrvatskom i pitao vodi li evropski put Crne Gore “u Brisel ili Zagreb”.
Poručio je da DNP neće prihvatiti dogovor koji bi, prema njegovom mišljenju, podrazumevao odricanje od broda “Jadran” ili crnogorskih interesa u sporu oko Prevlake.
Vasilije Čarapić iz Pokreta Evropa sad odgovorio je da Crna Gora evropske obaveze sprovodi zajedno sa partnerima iz Evropske unije i da je cilj završetak pregovaračkog procesa.
Potpredsednik Skupštine Mirsad Nurković iz Bošnjačke stranke kazao je da Zagreb nije uputio zvaničan zahtev, a govoreći o iznosu od 2,7 milijardi eura naveo je da je reč o vojnoj imovini koja je tokom rata prenesena na teritoriju Crne Gore.
“Ne znači da pripada Crnoj Gori zato što je tada prenesena u okviru JNA. I da podsjetim – nakon obnove nezavisnosti, sva prava i obaveze prema trećim licima po tom osnovu preuzela je Srbija. Ubijeđen sam da nećemo dobiti takav zahtjev”, rekao je Nurković.
Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 21 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja i želi da preostala zatvori do kraja godine, kako bi otvorila put ka članstvu u Evropskoj uniji 2028. godine.
Komentari (0)