Ona je u emisiji Pola sata Demostata kazala je da se od masakra u beogradskoj Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” najviše radilo na tome da se, uz obrazovno-vaspitnu funkciju škole, bezbednost dece podigne na viši nivo, te da se preventivno deluje kako bi se sprečilo nasilje.

Đukić Dejanović je ocenila i da se realno stanje u sistemu obrazovanja popravlja, ali da je vaspitna funkcija škole ispod optimuma i da mora da se podigne na viši nivo.

Stav Ministarstva prosvete je da bi bilo dobro da najveći deo škola u Srbiji uvrste u svoj program medijsku pismenost.

Istakla je važnost zdravstvene pismenosti, posebno kada je reč o reproduktivnom zdravlju, te najavljuje da je plan ministarstva da se pokrenu edukacije u toj oblasti.

Ona je navela da se u poslednje vreme dosta organizuju seminari i edukacije roditelja, dece i nastavnika o ponašanju dece u školskom uzrastu, kako bi se na vreme uočile promene.

“Često nas roditelji pitaju, kao stručnjake za mentalne probleme, kako da prepoznaju kada ponašanje deteta prestaje da bude u okvirima fiziološkog ponašanja. Teško je dati jedan model prepoznavanja, jer svako dete ima svoj način reagovanja na radost, tugu, intrapsihičke traume, na eventualnu disfunkcionalnost porodice, lošu ocenu… Ali sama promena kod deteta u ponašanju, verbalizaciji, načinu oblačenja, u obavezama prema školi i sportu, u komunikaciji u porodici sa roditeljima, posebno sa bliskim ljudima, treba da bude alarm da se posebna pažnja posveti detetu”, objasnila je Đukić Dejanović.

Ona je ocenila da, roditelji, koji bi prvi trebalo da primeti promenu u ponašanju školskog deteta, treba da porazgovaraju sa razrednim starešinom, kako bi dete ušlo u nekakav okvir praćenja, tako što bi pedagozi i psiholozi obratili posebnu pažnju na njega.

“Individualni programi su jako važni. Mi smo pokušali da kroz školski sistem psiholozi i pedagozi budu na usluzi porodici, a ne samo detetu. Oni će oceniti da li je dete u zelenoj zoni, gde se sreće sa raznim problemima, ali ih savladava uobičajeno, da li je u narandžastoj zoni, kad je njemu i srodnicima potreban savetodavan rad ili dete treba da bude upućeno u Centar za socijalni rad, kod psihologa ili u neke druge institucije, koje će pomoći odrastanje i vaspitanje deteta”, istakla je Đukić-Dejanović.

Ona kaže i da je ovaj sistem počeo da funkcioniše posle masakra 3. maja, da se ne može reći da radi izvanredno, ali da je povećana vidljivost potrebe da se na svemu tome radi.