Pariski list Mond (Le Monde) se osvrnuo na termin ultralevica koji se u poslednje vreme često pominje, dok je Nunjez rekao da je cilj te grupe da dođe do centra gradova, posle naloga vlasti da protesti u velikim gradovima imaju rutu koja ne ide centrom.
Istorijski gledano, termin ultralevica odnosi se na političke pokrete koji su se pojavili u 20. veku, pozicionirani još više levo od komunističkih partija – kao što je “savetizam” (na engleskom councilism), politička struja koja se zalaže za direktno organizovanje radnika u savete i odbacuje političke partije.
“Ove frakcije odbijaju čak i samu pomisao na izbore”, rekao je Silven Buluk (Sylvain Boulouque), istoričar specijalizovan za anarhizam i ekstremnu levicu.
“Na početku, ultralevica je predstavljala grupe koje su se nalazile levo od Komunističke partije Francuske (KP), kritikovale su samu strukturu političkih partija i odbacivale parlamentarni proces – za razliku od šireg spektra krajnje levice”, rekao je Buluk.
Ultralevica ne odbacuje samo postojeće institucije, već i svaki oblik organizovanja koji smatra hijerarhijskim, uključujući političke partije i izborne strategije.
Takođe je karakteriše stav apsolutnog raskida, uz zagovaranje logike sukobljavanja sa simbolima države, kapitalizma i autoriteta.
U javnom diskursu, termin ultralevica postao je široko rasprostranjen nakon afere Tarnak 2008. godine, kada je nekoliko aktivista, opisanih kao pripadnici ultralevice, osumnjičeno za sabotažu pruga za brze vozove (TGV), u slučaju koji je prvobitno okvalifikovan kao – teroristički.
“To je opšti, sveobuhvatni termin koji je, nakon te afere, popularizovala tadašnja ministarka unutrašnjih poslova Mišel Alio-Mari (Michele Alluiot-Marie”, preneo je 2017. godine u listu Parizijen (Le Parisien) Serž Koseron (Serge Cosseron), izdavač i stručnjak za radikalne pokrete.
Iako se prvobitno koristio u krugovima organa reda za označavanje nasilnih grupa krajnje levice, upotreba ovog termina se kasnije proširila i obuhvatila širi spektar pojava, ponekad zalazeći daleko izvan svoje istorijske definicije.
Reč sugeriše izvesnu “preteranost” i prvenstveno funkcioniše kao etiketa, rekao je za Mond Žil Kandar (Gilles Candar), istoričar specijalizovan za francusku levicu.
Danas pojedine političke ličnosti izjednačavaju ultralevicu sa ultradesnicom, što predstavlja “lažnu simetriju koja je istovremeno za žaljenje i štetna”, rekao je Kandar.
Kada je reč o smrtonosnom nasilju, krajnja desnica je odgovorna za znatno veći broj smrtnih slučajeva nego krajnja levica – između 1986. i 2017. godine, “ultralevici” je pripisano pet smrtnih slučajeva, dok se “ultradesnici” pripisuju 52, rekla je politikolog Izabel Somije (Isabelle Sommier) za Mond.
Komentari (0)