U zajedničkom saopštenju Saveta i Senata te visokoškolske ustanove navedeno je da je Rebronja u maju konkurisala za nastavnika naučne oblasti Srpska i južnoslovenska književnost, te da je krajem avgusta Nastavno-naučno veće utvrdilo da ona ne ispunjava sve uslove propisane zakonom i Pravilnikom o načinu i postupku sticanja zvanja, a što je potvrdio i Senat Univerziteta.
“Uvidom u dokumentaciju dr Nadije Rebronje, utvrđeno je da osnovne studije nije završila iz oblasti Srpska i južnoslovenska književnost, već je na osnovnim studijama stekla naziv diplomirani filolog turskog jezika i književnosti, što je neprihvatljivo za izbor u nastavničko zvanje za koje je konkurs raspisan”, navodi se u saopštenju.
Sa tog univerziteta su poručili da je u toku akreditacija studijskog programa Srpska književnost i jezik, te da je tim pre neophodno da se poštuju standardi.
“Stručni organi Državnog univerziteta nisu ni inkvizicija, niti protivnici bilo koje kulture i književnosti, a pogotovo ne zalaganja Nadije Rebronje za bošnjačku kulturu i njenog pesničkog stvaralaštva, ali nisu mogli da zanemare ni činjenicu da ona za 18 godina rada nije napisala ni jedan udžbenik, niti priručnik za svoje studente”, zaključili su sa Državnog univerziteta.
Na slučaj Nadije Rebronje pre nekoliko dana ukazala je Mreža akademske angažovanosti i solidarnosti (MASA) koja je ocenila da na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru postoje ozbiljni problemi koji već duže vreme ugrožavaju akademsku zajednicu na toj visokoškolskoj ustanovi.
Oni su, kao poslednji primer, “sistemskog urušavanja akademskih standarda, profesionalne etike i stručnog integriteta na ovoj ustanovi” naveli situaciju u kojoj je docentkinji doktoru Nadiji Rebronja odbijen izbor u zvanje vanrednog profesora “uprkos tome što je Komisija za izbor ocenila da daleko premašuje zadate kriterijume”.
