Kako prenosi Glas Amerike (VOA), takva vlast, kako je ranije definisala ta vašingtonska nevladina organizacija, istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore.

Fridom haus je u dokumentu, izmedju ostalog analizirao način na koji je potpisan sporazum o izbornim uslovima uoči glasanja koje je u Srbiji održano 3. aprila.

Funkcioneri u hibridnim režimima oslanjaju se na taktiku zavadi pa vladaj da bi oslabili podršku gradjana opoziciji. Uzmite u obzir Srbiju: pošto nije uspela da postigne dogovor sa opozicionim strankama u vezi sa ulovima za aprilske izbore, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nagovorila je neke od opozicionih grupa da potpišu sličan sporazum, čime ih je praktično „vazalizovala“, navodi se u tekstu.

Takodje, pominje se i pojava ad hok političkih i gradjanskih opcija čija je svrha, kako smatra Fridom haus, bila slabljenje protivnika naprednjaka.

„U medjuvremenu, SNS je podržala zelenu političku opciju kako bi smanjila podršku jačajućem ekološkom pokretu u zemlji. Konačno, mediji koji pružaju podršku SNS-u urušavali su jedinstvo unutar opozicionog saveza Ujedinjeni za pobedu Srbije, podstičući neslogu unutar bloka svakom objavljenom vesti. Ta taktika je glasove za druge partije pretvorila u izgubljene“, navodi se u izveštaju.

Ukupan učinak Srbije smanjen je sa 3,89 na 3,79, što procentualno znači nazadovanje sa 48 odsto na 46 odsto.

Uz Srbiju, najdrastičnije nazadovanje ostvarila je Bosna i Hercegovina i to u oblastima demokratske vladavine na nacionalnom nivou i civilnog društva.

Država Zapadnog Balkana koja je u 2021. ostvarila najveći napredak je Kosovo – u sferi demokratske vladavine na nacionalnom nivou i pravosudju, prenosi VOA iz izveštaja Fridom hausa.

Za Kosovo se navodi da nije zabeležilo nazadovanje ni u jednoj oblasti koje kao kriterijume u izveštaju uzima Fridom haus.

Prema istraživanju Fridom hausa – „većina od sedam zapadnobalkanskih zemalja“ i dalje se nalaze u kategoriji hibridnih režima ili vlada u tranziciji, osim Hrvatske, koja je označena kao polukonsolidovana demokratija.

Demokratija u području od centralne Evrope do centralne Azije slabi tokom poslednjih 18 godina.

Fridom haus ocenjuje da bi Rat Vladimira Putina, označen kao drski pokušaj zbacivanja slobodno izabrane vlade druge države, mogao bi ubrzati antidemokratske trendove širom Evrope i Evroazije.

Svega šest od 29 država ostalo je u kategoriji konsolidovanih demokratija, što je manje u odnosu na osam iz 2004.

Reč je o Češkoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Slovačkoj i Sloveniji. Čak i u tim državama koje su članice NATO i Evropske unije – efekti neliberalizma i korupcije u 2021. godini doprineli su pogoršanju učinka.

Izveštaj „Zemlje u tranziciji“ Fridom hausa je godišnji pregled o demokratskim reformama koje je sprovelo 29, nekada komunističkih država Centralne i Istočne Evrope. Ta nevladina organizacija sastavlja ga i objavljuje od 1995.

Komentari (1)

  1. Robert kaže:

    Ko Daje plate zaposlenima u Frideo haus-u.??? Normalno je da ko gubi taj se i ljuti.

    2
    0

Comments are closed.