Indeks cena proizvođača, koji prati Ministarstvo rada – a koji obuhvata inflaciju pre nego što ona stigne do potrošača – porastao je za 0,3% tokom oktobra, što je manje nego prethodnog meseca, kada je skočio za 1,4%.
Ipak, u poređenju s istim periodom prošle godine, ovaj indeks je porastao za 6,5% (u septembru je iznosio 6,3%), što je najveći rast od novembra 2022. godine, saopštila je vlada u petak. Pre godinu dana, inflacija na nivou proizvođača iznosila je svega 3,1%.
Izveštaj objavljen danas ukazuje na to da cene i dalje rastu tempom koji je znatno iznad godišnjeg cilja Federalnih rezervi (Fed) od 2%.
Vlada je u utorak saopštila da je poznatiji indeks potrošačkih cena u oktobru ubrzao rast zbog poskupljenja širokog spektra roba i usluga.
Kao odgovor na to, mnogi zvaničnici Feda nagovestili su da će gotovo sigurno morati dodatno da povećaju ključnu kratkoročnu kamatnu stopu da bi suzbili inflatorne pritiske.
Kada Fed podigne svoju kamatnu stopu, rastu i drugi troškovi zaduživanja na duži rok, koji se odnose na stambene kredite, kredite za automobile i korišćenje kreditnih kartica.
Ako se izuzmu kategorije hrane i energenata, čije su cene podložne velikim promenama, takozvane bazne cene su u periodu od septembra do oktobra takođe porasle za 0,3% (u odnosu na 0,7% mesec dana ranije). Na godišnjem nivou, one su porasle za 5%, što je isti procenat kao i u septembru.
Inflacija na nivou proizvođača usporila je uglavnom zbog toga što su se ukupne cene energenata stabilizovale. Ipak, pojavili su se znaci da se visoke cene goriva prelivaju i na druge sektore. Pored toga, izgradnja centara za podatke namenjenih veštačkoj inteligenciji takođe dovodi do rasta raznih troškova.
“Troškovi hrane i transporta naglo su porasli jer se visoke cene goriva prenose na druge delove ekonomije”, naveo je u analizi Ben Ajers, viši ekonomista u kompaniji “Nationwide”. “To stvara dodatni pritisak na rast cena hrane i robe uopšte, iako su cene nafte tokom proteklih nekoliko nedelja blago opale.”
Indeks cena proizvođača pruža naznake o tome u kom pravcu bi se mogla kretati inflacija koja pogađa potrošače.
Veleprodajne cene dizela pale su za 7,9% samo u oktobru. Ipak, u izveštaju je bio vidljiv uticaj poskupljenja dizela, do kojeg je došlo pošto je izbio rat SAD s Iranom: cene drumskog transporta robe porasle su prošlog meseca u SAD za 3,9%, dok su cene hrane porasle za 1,3%. Hrana se, kao i većina robe, uglavnom prevozi kamionima.
Cene elektronskih komponenti skočile su za 4,2%, a cene industrijskih hemikalija porasle su za 3,1% samo tokom prošlog meseca, što ukazuje na potražnju podstaknutu razvojem veštačke inteligencije.
Ekonomisti prate indeks cena proizvođača (PPI) jer se neki od tih podataka koriste i za izračunavanje drugog pokazatelja – indeksa cena lične potrošnje (PCE), koji pažljivo prate zvaničnici Federalnih rezervi (Fed) zaduženi za borbu protiv inflacije. Cilj centralne banke je da inflaciju, merenu indeksom PCE, svede na 2%.
Po procenama ekonomista banke “Morgan Stenli” (Morgan Stanley), podaci o veleprodajnoj inflaciji objavljeni danas nagoveštavaju da je bazna inflacija, merena pokazateljem koji Fed najviše ceni, u oktobru porasla za oko 0,3% (što će biti zvanično potvrđeno kasnije ovog meseca). Oni procenjuju da će bazna inflacija na godišnjem nivou verovatno porasti sa 3,1% na 3,2%.
Ubrzanje bazne inflacije, merene indeksom PCE, pojačalo bi zabrinutost Federalnih rezervi da su potrebna dodatna povećanja kamatnih stopa kako bi se suzbio rast cena.
Komentari (0)