U trenutku kada je Francuska već zahvaćena dubokim društvenim tenzijama, kandidati koji žele da naslede Makrona suočavaju se sa pritiskom da objasne kako bi stavili dug pod kontrolu.
Dug trenutno iznosi 119 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), zbog čega će napregnute javne finansije zemlje verovatno dominirati predizbornom kampanjom.
Francuska ni sledeće godine neće biti ni blizu uravnoteženja godišnjeg državnog budžeta, uprkos predloženim rezovima u potrošnji vrednim 54 milijarde evra (61 milijardu dolara).
Vlada je danas saopštila da će budžet ponovo premašiti granice potrošnje EU i da se očekuje rast državnog duga na skoro 122 odsto BDP-a, što predstavlja novi rekord.
Ministar zadužen za budžet David Amiel istakao je da su rezovi u potrošnji neophodni, uoči borbe za njihovo usvajanje u parlamentu, za koju je izvesno da će biti veoma teška.
“Ne možemo gurati prašinu pod tepih”, rekao je on.
Jedna ideja za rešavanje problema duga posebno je privukla pažnju javnosti.
Predsednički kandidat radikalne levice Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Melenchon) predložio je poništavanje državnih obveznica Francuske koje se nalaze u posedu Evropske centralne banke (ECB) kako bi se oslobodio novac za javnu potrošnju, tvrdeći da bi to omogućilo sredstva za investicije.
S druge strane, predstavnici desnice smatraju da je Melanšonov predlog nerealan, a liderka ekstremne desnice Marin le Pen (Marine) zalaže se za reforme radi “sređivanja” javnih finansija.
“Zamrzavanje ovog duga znači njegovo pretvaranje u večiti dug — odnosno dug bez roka otplate i sa niskom ili nultom kamatnom stopom”, rekao je Melanšon i dodao da je stoga zamrzavanje zapravo isto što i poništavanje.
Predsednica ECB-a Kristin Lagard (Christine Lagarde) ocenila je da bi Melanšonova ideja predstavljala “direktno kršenje” sporazuma EU, kojima se zabranjuje finansiranje nacionalnih vlada od strane centralne banke.
Lagard je naglasila da bi, ukoliko bi zemlja sada zamrzla svoj dug, poverioci prilikom sledećeg pokušaja zaduživanja mogli da zahtevaju izuzetno nepovoljne uslove ili da jednostavno odbiju da pozajme novac.
Francuska je i dalje velika industrijska sila i ima sedmu najveću ekonomiju na svetu. Međutim, krajem juna, njen javni dug iznosio je 3,596 biliona evra (4,08 biliona dolara), što je ekvivalentno 119 odsto BDP-a, prema podacima koje je ove nedelje objavio francuski Nacionalni institut za statistiku i ekonomska istraživanja.
Pre pandemije korona virusa, taj udeo je iznosio 97,9 odsto BDP-a.
Francuska nije jedina zemlja koja se poslednjih godina značajno zaduživala.
Krajem prvog kvartala 2026. godine, odnos bruto duga opšte države i BDP-a u evrozoni iznosio je 88,9 odsto, prema podacima Eurostata, zvanične statističke službe Evropske unije.
Francuski dug je manji od duga Grčke, koji je iznosio 143,5 odsto BDP-a, i Italije (138,9 odsto). Takođe je niži od duga SAD, koji iznosi 122,6 odsto.
Međutim, Francuska nema prednost koju imaju SAD zahvaljujući tome što poseduju dominantnu svetsku rezervnu valutu, što olakšava zaduživanje Vašingtona.
Francuska svake godine priprema budžet. Ova sredstva uglavnom potiču od poreza i dažbina koje plaćaju pojedinci i preduzeća.
Rashodi predstavljaju novac koji se koristi za finansiranje javnih usluga, kao što su obrazovanje, pravosudni sistem ili policija.
Tokom poslednjih 50 godina, rashodi su premašivali prihode, što je dovodilo do budžetskog deficita. Da bi pokrila taj manjak i nastavila da finansira javne usluge, Francuska uzima zajmove.
Ukupna vrednost tih zajmova čini javni dug. Deficiti su važni jer investitori zahtevaju veći povraćaj sredstava kada pozajmljuju novac državi.
Francuska je poslednji put imala balansiran budžet 1973. godine, istovremeno održavajući izdašan sistem socijalne zaštite i snažnu zaštitu prava radnika. Godinama je nagomilani dug bio visok – prelazio je 90 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2008. pa nadalje – ali je ostajao pod kontrolom zahvaljujući stabilnom rastu i višegodišnjem periodu kamatnih stopa bliskih nuli.
Zatim je usledila pandemija, a potom i energetska kriza nakon što je Rusija obustavila većinu isporuka prirodnog gasa posle invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Francuska vlada je izdvajala značajna sredstva za subvencije kako bi održala poslovanje preduzeća i zaštitila građane od viših troškova energije. Na globalnom nivou, kamatne stope su naglo porasle. Dug Francuske je skočio sa 98 odsto BDP-a u 2019. godini (pre pandemije) na 114 odsto 2020. godine.
Kako javni dug raste, tako rastu i rashodi francuske države. Troškovi servisiranja duga predstavljaju značajnu stavku rashoda, čineći oko sedam odsto državnog budžeta.
S obzirom da su kamatne stope danas znatno više, očekuje se da će troškovi kamata 2027. godine premašiti 90 milijardi evra, što je znatno više od iznosa koji vlada planira da potroši na odbranu (63,4 milijarde) ili obrazovanje (65,5 milijardi).
Agencija za ocenu kreditnog rejtinga Skop (Scope) je u septembru snizila dugoročni rejting Francuske.
“Dugotrajno pogoršanje fiskalnih izgleda, koje karakterišu rast duga opšte države, uporno visoki fiskalni deficiti i ograničen napredak u sprovođenju strukturnih reformi, razlozi su za snižavanje rejtinga”, saopštila je agencija u septembru.
Uprkos rastu fiskalnog deficita i javnog duga, agencija Fič rejtings (Fitch Ratings) je u avgustu saopštila da zadržava suvereni kreditni rejting Francuske na nivou A+, uz stabilne izglede.
“Rejting Francuske podržavaju njena velika i raznovrsna ekonomija sa visokim nivoom prihoda, stabilan bankarski sektor i raznovrsna baza investitora”, navedeno je u saopštenju.
Prema podacima francuskog ministarstva privrede, francuski dug poseduje širok spektar investitora. Dug drže osiguravajuća društva, banke, centralne banke i penzioni fondovi iz zemalja u kojima se penzioni sistem zasniva na kapitalizaciji sredstava.
Komentari (0)