Stručnjaci tvrde da je dovoljno da se zemlja nanese u sloju od bar 15 centimetara i da je najvažnije prvo sanirati ćoškove kosina, pošto se prašina odatle najpre podiže.

U okviru prve faze rekultivacije počelo je nasipavanje zdrave zemlje preko peska.

„Kada se u tom delu brane završi navoženje zemlje, na red dolazi rekultivacija njenog donjeg dela, od kote 393 prema starom putu, a potom i dela brane koji je nadvišavan od 2009. godine do danas“, rekao je rukovodioc jalovišta „Veliki Krivelj“ Edvard Ernek.

U kasnijoj fazi, kako je objasnio, brana će biti rekultivisana od kanala za vodu i puta koji se sada radi, do same suve površine „plaže“ jalovišta.

„Zemlja će potom biti nasipana i na Oštreljskoj brani, po njenom obodnom bedemu, a potom i na brani 2. Biće instalirane i prskalice za obaranje prašine“, rekao je Ernek.

Plan je i da se potom padine brana 1 i 2, kao i deo suve površine plaže jalovišta broj 1 zaseju travom, pa će površina ozelenjenog prostora prelaziti 20 hektara.

Rekultivacija degradiranih površina, odnosno nanošenje plodnog sloja zemlje i ozelenjavanje spoljnih padina jalovišta koje je najbliže selu Oštrelj predstavlja efikasno rešenje problema prašine na području kriveljskog jalovišta.

Tamošnja brana površine šest hektara je prošle godine prekrivena zemljom i zasejana travom, a posadjeno je i tri hiljade sadnica.

Ozelenjavanje je dosad završeno na 73 hektara i posadjeno je više od 170 hiljada sadnica.

Nakon što stabilizuje i rekultiviše deo po deo degradiranog rudarskog područja, kompanija Zidjin će u okolini svih fabričkih postrojenja i na već stabilizovanim branama flotacijskih jalovišta obnoviti vegetaciju.