Maksimović: Kockarnice istiskuju novac iz zajednice i stvaraju privid ekonomske razvijenosti

Ona je u izjavi za radio Sto plus kazala da sve veći broj ovih objekata govori o opasnoj sklonosti ljudi koja do izražaja dolazi u sitacijama nestabilnosti, kriza i neizvesnosti.

“Ova pojava ide rame uz rame sa povećanom otuđenošću pojedinca od pojedinca, ali i pojedinca od društva koji opet za posledicu imaju porast društveno nepoželjnih oblika ponašanja. Reč je, dakle, o kulturnom obrascu koji se sve više preobražava u poželjan model ponašanja. Broj kladionica i nivo ekonomskog razvoja su u negativnoj korelaciji. Sa njihovim povećanjem opada nivo stvarnog ekonomskog razvoja“, navela je Maksimović.

Dodaje da štetne posledice proistekle iz zavisnosti od kockanja zahvataju sve aspekte čovekovog života, te da se zavisnici od kocke često upuštaju i u druge zabranjene i rizične aktivnosti poput krađe, vandalizma i konzumiranje alkohola i droga.

„Ovakve osobe je najteže nagovoriti na terapiju, a kada se i u tome uspe, retko se može naći ona koja je delotvorna. Različiti preventivni programi bi trebali podrazumevati edukacije na ovu temu kod svih uzrasnih kategorija, kao i različite modele savetovanja“, kazala je Maksimović.

Ekonomista Ernad Kahrović kazao je da mnogi mladi ljudi postaju podložni kockanju zbog velike stope nezaposlenosti i odsustva direktnih stranih investicija u grad.

“Kladionice niču u svim gradovima i prigradskim mestima u celoj Srbiji. Niču zato što rade dobro i zato što, Novi Pazar kao grad mladih, ima puno omladine od 18 do 25 godina koja ne studira, ne radi, tačnije nezaposlena je i najveći deo vremena je slobodna. Ne postoje ili ja ne znam da postoje objektivna istraživanja koja potvrđuju korelaciju da ih ima više u ekonomski nerazvijenim krajevima ili krajevima koji se razvijaju. Ima ih i u razvijenim mestima koji od toga prave turističku atrakciju, poput Las Vegasa, što svakako nije pohvalno”, kazao je Kahrović.