Privredni rast u prvih devet meseci iznosio je, kako je navedeno, oko 3,6 odsto.
Najveći doprinos rastu dali su uslužni sektor, trgovina i neto porezi, svrstavajući Srbiju među najbrže rastuće evropske ekonomije
Industrijska proizvodnja je u septembru međugodišnje uvećana 3,2 odsto, a unutar nje, Prerađivački sektor za 5,1 odsto.
I spoljnotrgovinska razmena nastavlja da raste, uz brži rast izvoza od uvoza.
U prvih devet meseci 2026. robni izvoz je porastao za 8,9 odsto, a pokrivenost uvoza izvozom povećana na 82,6 odsto dok je lane, u istom periodu, iznosila 79,5 odsto.
Rast robnog izvoza predvode, kako je navedeno, kapitalni i intermedijarni proizvodi, a najveći pojedinačni doprinos daje proizvodnja motornih vozila.
Srbija je, prema podacima Evrostata, u septembru zabeležila najveći međugodišnji rast realnog prometa u trgovini na malo među evropskim zemljama.
Rast neto zarada u avgustu 2026. iznosio je 8,7 odsto, realno u odnosu na isti period prethodne godine. Prosečna neto zarada u julu bila je, kako je istaknuto 9,3 odsto veća od vrednosti prosečne potrošačke korpe.
“Inflacija je u septembru iznosila 4,1 odsto međugodišnje, pri čemu je njeno ubrzanje delom posledica baznog efekta iz prethodne godine po osnovu primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži”, istakli su stručnjaci MAT-a.
U avgustu i septembru 2026. u Srbiji je registrovana mesečna inflacija od 0,5 odsto i 0,2 odsto, te međugodišnja inflacija od 2,2 odsto i 4,1 odsto, dok je u evrozoni bila 3,8 odsto.
Od 27 zemalja članica EU, veću međugodišnju inflaciju nego Srbija u septembru 2026. imalo je devet zemalja
(Rumunija, Litvanija, Bugarska, Kipar, Luksemburg, Grčka, Španija, Belgija i Hrvatska), pri čemu su najveće stope zabeležene u Rumuniji (6,5 odsto), Litvaniji (6,1 odsto) i Bugarskoj (5,6 odsto).
Komentari (0)