“Mogu samo da zamislim (liderku ekstremne desnice) Marin Le Pen (Marine) ispred televizora sa kesom kokica”, rekli su policajci.
Posle katastrofalnog vikenda za imidž vlade i organa za sprovođenje zakona, major javnih snaga bezbednosti koji radi na jugu Francuske može samo da proceni štetu.
“Moje kolege su bile preopterećene u Marseju, Tulonu i Nici. Nisu naučene nikakve lekcije iz problema sa održavanjem reda tokom pokreta Žutih prsluka. Bilo da je reč o akciji ili smirivanju tenzija, bio je potpuni zastoj”, rekao je major čije ime nije saopšteno.
S jedne strane, ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez (Laurent Nunez) optužen je da je previše blag jer nije sprečio pljačku prodavnica, vandalizam i podmetanje požara u javnim zgradama širom zemlje u subotu, 17. oktobra i nedelju, 18. oktobra.
S druge strane, on je kritikovan zbog upotrebe prekomerne sile protiv demonstranata, nakon vikenda u kojem je policijska municija otkinula šaku tinejdžeru u Sent Etjenu i prouzrokovala da tinejdžerka izgubi oko u Miluzu.
Previše vidljivo u nekim oblastima, do te mere da je onemogućilo ostvarivanje demokratskih sloboda, nevidljivo u drugima, gde su javni nemiri trajali satima – policijske i žandarmerijske snage su raspoređene na način koji nikoga nije zadovoljio.
Prvi put od početka studentskog pokreta, vlada je bila primorana da prizna deo odgovornosti i ponudi svoju “preliminarnu mea culpa” (krivicu), navodi Medijapar.
Nunjez je priznao “nedostatak predviđanja” u mobilizaciji organa za sprovođenje zakona i priznao da je “došlo do gubitka kontrole” u određenim gradovima.
Njegov kolega, ministar pravde Žerald Darmanen (Gerald Darmanin) priznao je da su vlasti “nesumnjivo zakazale”, ukazujući na “nedostatak obaveštajnih podataka”, prenosi francuski portal i dodaje da je imao uvid u memorandum Nacionalnog direktorata za teritorijalnu obaveštajnu službu (DNRT) od 15. oktobra, u kojem je “ozbiljno pogrešio u vezi sa brojkama”
Za okolinu Pariza, koja je pod jurisdikcijom Prefekture pariske policije, predviđalo se “između 60.000 i 110.000 ljudi” za ovu “raznoliku mobilizaciju protiv visokih troškova života u subotu, 17. oktobra”. Najmanje 550.000 ljudi, uključujući 110.000 u Parizu, na kraju je učestvovalo u demonstracijama.
U drugim aspektima, predviđanja DNRT-a bila su prilično realna. U memorandumu je naglašeno da je mobilizacija srednjoškolaca dala “novi zamah ovom efemernom, ali ipak dugo planiranom pokretu, podstaknutom i velikim medijskim izveštavanjem i objavama na društvenim mrežama”, prenosi Medijapar.
Plašući se nepripremljenih, impulsivnih i ofanzivnih akcija, DNRT upozorila je političke vlasti.
“Rizici napada i nasilja nad organima reda na marginama najvećih marševa u centrima gradova su potvrđeni”, navodi se u izveštaju i dodaje da je rizik od vandalizma i pljačke visok u nekim velikim gradovima kao što su Marsej i Tulon.
Suprotno svojoj uobičajenoj praksi, ni Ministarstvo unutrašnjih poslova ni Prefektura pariske policije nisu unapred objavili koliko će policajaca i žandarma biti raspoređeno 17. oktobra.
Nunjez je u ponedeljak ujutru pomenuo 60.000 policajaca i žandarma mobilisanih širom Francuske, što predstavlja četvrtinu ukupnih snaga, u poređenju sa 89.000 policajaca raspoređenih za pokret “Blokiraj sve” u septembru 2025. godine, ili 80.000, 8. decembra 2018. za protest pokreta Žuti prsluci (Les gilets jaunes).
Što se tiče Pariza, interni izvor u sedištu pariske policije izjavio je da je planirano osoblje “očigledno bilo nedovoljno” i dodao da je bilo 30 jedinica mobilnih snaga (policija za suzbijanje demonstracija i mobilni žandarmi specijalizovani za održavanje javnog reda), što predstavlja oko 2.100 policajaca, uz dodatnih 500 policajaca iz Direkcije javne bezbednosti područja Pariza.
“Neki su raspoređeni da zaštite institucije, posebno Jelisejsku palatu i sedište vlade”, objasnio je taj izvor, napominjući da je dan “počeo u 10. 30 i trajao do 1.00 posle ponoći, dok za takve mobilne snage smena traje osam sati”.
Mobilne jedinice snaga su efikasne za održavanje reda, ali ne i za gradsko nasilje ovog intenziteta. Kada se sve dešava iz svih pravaca, taktika je beskorisna – snage nisu mogle da manevrišu jer su svuda bile barikade.
Samo motocikli su mogli da prođu. U ovoj situaciji, policija može samo da čeka, trpi i podnese najveći teret nasilja, preneo je Medijapar i dodao da je protest bio potcenjen i da zbog toga snage bezbednosti nisu bile dorasle zadatku, a vlasnici podravnica nisu imali vremena da zaštite svoje trgovine kad je sve izmaklo kontroli.
Medijar ocenjuje da uvek dolazi do dileme koja se ponavlja već više od decenije.
Maksimalno prisustva policije ometa kretanje demonstranata, stvarajući talas napetosti uporediv sa ključanjem u loncu, što dovodi do porasta povreda i žalbi na policijsku doktrinu.
“Nestanak” organa za sprovođenje zakona (manje policajaca ili skrivenih u sporednim ulicama) podrazumeva dozvoljavanje štete i pljačke, na osnovu pretpostavke o nižoj prvobitnoj proceni broja demonstranata”, dodaje francuski portal.
U stalnom balansiranju, vlasti smenjuju ove dve strategije, ali je vlastima sve teže da priznaju jednostavnu činjenicu – policija nije odgovor na sve, dodao je Medijapar.
Komentari (0)