Povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4,75 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,25 odsto.
“Imajući u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog i domaćeg okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje, Izvršni odbor je zaključio da je povećanje referentne kamatne stope adekvatna i pravovremena mera u cilju sprečavanja znatnijih sekundarnih efekata energetskog šoka na ostale cene i obezbeđenja cenovne stabilnosti u srednjem roku”, navela je NBS.
Dodaje se da je međugodišnja inflacija u septembru, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, povećana na 4,1 odsto, pre svega pod uticajem niske baze iz prošle godine kod cena prehrambenih proizvoda i proizvoda kućne hemije na koje se primenjivala uredba o ograničenju marži.
Na kretanje inflacije uticalo je i poskupljenje naftnih derivata od preko 17 odsto međugodišnje zbog porasta cene nafte na svetskom tržištu, koje bi bilo i veće da država nije smanjila akcize na gorivo.
Prema oceni Izvršnog odbora, dugotrajnije zadržavanje cena energenata na visokom nivou, uz više svetske cene i ostalih primarnih proizvoda i povećanu uvoznu inflaciju, kao i nisku bazu iz ove godine kod cena hrane, odraziće se na dalji postepeni rast inflacije, za koju se očekuje da naredne godine bude iznad gornje granice cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
Krajem 2027. inflacija bi, kako je procenjeno, trebalo da se vrati u granice cilja i zatim do kraja perioda projekcije da nastavi da se približava centralnoj vrednosti cilja.
Izvršni odbor NBS očekuje da će privredni rast ove godine biti veći nego što se očekivalo u avgustu i da će iznositi najmanje 3,5 odsto, jer je privreda Srbije pokazala veću otpornost od očekivane na dešavanja u međunarodnom okruženju, a delom i zbog većeg od procenjenog rasta poljoprivredne proizvodnje.
“Istovremeno, zbog više ovogodišnje baze, kao i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija i nastavka rasta svetskih cena energenata, projekciju rasta za 2027. godinu korigovali smo naniže, na četiri odsto. Glavni pokretač rasta ekonomske aktivnosti trebalo bi da bude domaća tražnja, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija, koje će biti podržane rastom raspoloživog dohotka i realizacijom infrastrukturnih projekata”, navela je NBS.
(beta/cmg)
Komentari (0)