Na obalama reke Judu na istoku Kine, hor je pevao o vojnicima koji su napustili svoje domove pre više od devet decenija. Pored pevača, osam velikih crvenih kineskih znakova poručivalo je: “Neka duh Dugog marša zauvek sija”.
U oktobru 1934. godine, oko 86.000 vojnika Crvene armije prešlo je reku, ne sluteći da kreću na iscrpljujuće putovanje dugo 12.500 kilometara, koje je američki novinar Edgar Snou opisao kao “odiseju bez premca u savremenom dobu”. U oktobru 1936. godine, tri glavne formacije Crvene armije sastale su se na severozapadu Kine, čime je okončan Dugi marš.
Dok Kina ove godine obeležava 90. godišnjicu pobedonosnog završetka Dugog marša, posetioci dolaze u planinsku oblast Judu u provinciji Đangsi da vide mesto na kojem je sve počelo.
Judu svake godine poseti nekoliko miliona ljudi. Među onima koji su doputovali tamo je i kineski predsednik Si Đinping, piše agencija Sinhua.
Tokom posete u maju 2019. godine, Si je položio venac na spomenik posvećen polasku na Dugi marš, obišao mesto na kojem su vojnici Crvene armije prešli reku i sastao se sa njihovim potomcima.
“Došao sam ovde da bih ljudima širom zemlje stavio do znanja da Partija nije zaboravila svoju prvobitnu težnju”, rekao je Si, koji je i generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Kine (KPK) i predsednik Centralne vojne komisije.
“Moramo da nastavimo da gradimo na temeljima prošlosti, spakujemo svoje stvari i ponovo krenemo na put”, dodao je on.
{Image2}
NOSITI BAKLJU DALJE
Dugi marš predstavljao je stratešk zaokret. KP Kin, tada još mlada partija, bila je 1934. godine primorana da napusti svoju glavnu bazu u provincijama Đangsi i Fuđijan, pošto nije uspela da odbije petu kampanju opkoljavanja i gušenja koju je sproveo režim Kuomintanga.
Tokom tog manevra, Crvena armija prešla je gotovo 100 reka i više od 40 visokih planina, prolazeći i kroz močvarno područje poznato kao “zona smrti”. Vojnici su vodili više od 600 bitaka. Mnogi su izgubili život na tom putu.
Daleko na severozapadu, Si Đinpingov otac Si Džongsun i njegovi saborci Lju Džidan i Sje Zičang osnovali su revolucionarnu bazu Šansi – Gansu. Postojanje te baze bilo je važan činilac u odluci Mao Cedunga da je odredi kao krajnje odredište Dugog marša.
Posle Dugog marša, Partija je učvrstila svoje uporište na severu provincije Šansi, a Janan je više od decenije bio njeno sedište. Odatle je jačala, predvodila kineski narod u borbi protiv japanske invazije i na kraju zbacila režim Kuomintanga.
Odrastajući u takvoj revolucionarnoj porodici, Si je razvio duboku povezanost sa Dugim maršem i tim regionom. Nije imao ni 16 godina kada je napustio Peking i otišao u jedno selo u okolini Janana, gde je proveo sedam godina živeći i radeći zajedno sa poljoprivrednicima. Tamo je pristupio Partiji, postao sekretar partijskog ogranka u selu, uspostavio bliske veze sa lokalnim stanovništvom i obavezao se da će kroz javnu službu raditi u interesu naroda.
Janan, uporište kineske revolucije posle Dugog marša i odskočna daska za konačnu pobedu na nacionalnom nivou, tako je postao polazna tačka Sijeve političke karijere.
“Kad god sam tih godina odlazio u Jenan, osećao sam duboko poštovanje i uzbuđenje”, prisećao se Si.
Kao mladić, Si je bio duboko zaokupljen istorijom Dugog marša. Osamdesetih godina prošlog veka upoznao je pisca Vang Juanđijana, koji se posvetio beleženju herojskih podviga Crvene armije. Vang je intervjuisao mnoge veterane Dugog marša. Dok mu je pripovedao njihove priče, Si bi izvadio beležnicu iz džepa i pažljivo zapisivao, prisetila se Vangova supruga u jednom članku.
Godine 1996, dok je obavljao funkciju zamenika partijskog sekretara provincije Fuđijan, Si je učestvovao u štafeti sa bakljom u kojoj je bilo 1.000 ljudi, organizovanoj povodom 60. godišnjice Dugog marša. Na čelu kolone krenuo je zajedno sa 82-godišnjim veteranom Crvene armije.
Godine 2006, kao partijski sekretar provincije Džeđijang, Si je posetio izložbu fotografija povodom 70. godišnjice Dugog marša. Opisao ga je kao izuzetan ispit ljudskog duha i volje, ali i kao putovanje u potrazi za preporodom kineske nacije.
Otkako je krajem 2012. godine preuzeo najvišu funkciju u državi i Partiji, Si je tokom poseta širom zemlje ponovo obilazio mesta na trasama Dugog marša: od Judua, gde se Centralna crvena armija okupila i odakle je krenula, preko Čuandžoua, gde su se vojnici borili u krvavoj bici na reci Sjangđijang, do Cunija, mesta odlučujuće prekretnice, i Đangtaibua, gde su se formacije Crvene armije spojile na kraju Dugog marša.
U muzejima je Si proučavao eksponate i postavljao pitanja. Kod spomenika je odavao počast revolucionarnim mučenicima polaganjem venaca i poklonima. Takođe je naložio nadležnim organima da pronađu posmrtne ostatke vojnika, sahrane ih na odgovarajući način i podignu spomen-obeležja.
Tokom jedne posete, zastao je ispred slike Čen Šusjanga, čija je jedinica služila kao zaštitnica začelja Crvene armije. Pošto je zarobljen nakon što je štitio prelazak glavnih snaga preko reke, Čen je odbio da se preda i umro nakon što je rasporio sopstvenu ranu na stomaku.
Si je pitao kako je Crvena armija uspela da probije obruč i održi jedinstvo uprkos razornim gubicima, a zatim je sam ponudio odgovor: snaga uverenja.
Za generacije kineskih lidera, Dugi marš nije samo vojna operacija već i metafora za neprekidni zadatak preobražaja Kine.
Godine 1949, više od decenije nakon završetka Dugog marša, osnovana je Narodna Republika Kina. Ranije te godine, kada je pobeda već bila na vidiku, Mao Cedung je rekao da će pobeda u revoluciji “biti samo prvi korak Dugog marša”. Put izgradnje nove Kine tek je počinjao.
Taj proces je znatno ubrzan pokretanjem reformi i politike otvaranja prema svetu 1978. godine. Deng Sjaoping, veteran Dugog marša, predložio je strategiju modernizacije Kine u tri koraka, koja je kasnije detaljnije razrađena na sledeći način: do 1990. godine zadovoljiti osnovne potrebe stanovništva za hranom i odećom, do kraja 20. veka ostvariti umereni prosperitet, a do sredine 21. veka u osnovi dostići nivo modernizacije. Taj poduhvat modernizacije postao je poznat kao novi Dugi marš.
“Dugi marš naše generacije jeste ostvarivanje ’dva cilja za stogodišnjicu’ i realizacija kineskog sna – preporoda kineske nacije”, rekao je Si.
Dva cilja odnose se na ostvarivanje umerenog prosperiteta u svim aspektima do stogodišnjice osnivanja Partije 2021. godine i izgradnju moderne socijalističke zemlje u svim aspektima do stogodišnjice Narodne Republike Kine, oko sredine ovog veka.
Si je 2017. godine pomerio rok za dostizanje osnovnog nivoa modernizacije u okviru Dengove strategije u tri koraka za 15 godina unapred, na 2035. godinu.
“Svaka generacija mora da pređe sopstveni Dugi marš”, rekao je Si.
{Image3}
HRABRO KROZ SVE NEVOLJE
Kada je Dugi marš počeo, Crvena armija suočila se sa neprijateljem koji je imao brojčanu i tehnološku nadmoć. Snage Kuomintanga gonile su je s leđa i blokirale puteve ispred nje, nastojeći da je opkole i unište. Proboj je značio borbu za svaku priliku da se preživi.
U zimu 1934. godine, borba je dostigla kritičnu tačku na reci Sjangđijang. Pod snažnim bombardovanjem, vojnici Crvene armije probijali su se ka mestima za prelazak reke. Do trenutka kada su uspeli da probiju obruč, brojno stanje vojske smanjilo se sa oko 86.000 ljudi na početku marša na nešto više od 30.000.
Novi Dugi marš koji Si predvodi staviće odlučnost Partije na iskušenje pred drugačijim izazovima. Kada je 2012. godine izabran za najvišeg partijskog lidera, Kina je, posle više od tri decenije brzog privrednog rasta, postala druga najveća svetska ekonomija i najveći svetski proizvođač.
Ta transformacija donela je i nove izazove. Kina je morala da održi privredni zamah, istovremeno smanjujući regionalne razlike, boreći se protiv korupcije, iskorenjujući apsolutno siromaštvo i ublažavajući sve veće pritiske na životnu sredinu. U međuvremenu, rasla su i očekivanja međunarodne zajednice od Kine.
Govoreći o “današnjem Dugom maršu”, Si je rekao da, iako su okolnosti i zadaci znatno drugačiji, to i dalje ostaje “pionirski, težak i složen poduhvat”.
Poduhvat modernizacije koji Si sada predvodi nema presedana u ljudskoj istoriji. Stanovništvo koje broji više od 1,4 milijarde ljudi zajednički napreduje ka modernom društvu, u razmerama koje prevazilaze zbir stanovništva svih današnjih razvijenih zemalja. Njegov cilj je zajednički prosperitet za sve, koji obuhvata i materijalno blagostanje i kulturni i etički napredak. Poseban naglasak stavlja se na sklad između čoveka i prirode. Kina takođe teži preporodu kroz miran razvoj.
Ništa od toga nije lako ostvariti.
Si smatra da je za prevazilaženje rizika i izazova na novom putu potrebna ista revolucionarna volja kakva je izgrađena tokom Dugog marša. “Bez obzira na to koliko su teškoće velike, treba se setiti Dugog marša Crvene armije i krvave bitke na reci Sjangđijang”, rekao je on.
Predstavio je niz vizionarskih strategija kako bi se osiguralo da se marš odvija u pravom smeru. Među njima je sveobuhvatan paket reformi, najobimniji u istoriji, kojim se tržištu daje “odlučujuća” uloga u raspodeli resursa, uz istovremeno nastojanje da vlada efikasnije obavlja svoju ulogu. Si obećava širi pristup tržištu za strane investitore. Od 2013. godine broj pilot-zona slobodne trgovine u Kini povećan je sa jedne na sadašnjih 23.
Si je izneo novu filozofiju razvoja, koja veći značaj pridaje inovacijama, koordinaciji, zelenom razvoju, otvorenosti i zajedničkim koristima. Sve to odražava važna iskustva stečena tokom Dugog marša – samostalno delovanje, traganje za istinom na osnovu činjenica i polazak od stvarnih okolnosti.
U novije vreme, Si je uveo pojam “novih proizvodnih snaga visokog kvaliteta”, kojim označava privredni rast zasnovan na tehnološkom napretku i unapređenju industrije. Poput svojih prethodnika tokom Dugog marša, Si predvodi sa čela, pokazujući stratešku viziju i odlučnost.
Tokom posete jednoj fabrici automobila pre nekoliko godina, pozvao je na prelazak sa konvencionalnih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem na vozila na nove izvore energije, prepoznavši tu tranziciju kao budućnost kineske automobilske industrije. Pre više od decenije, Si je pozvao vodeće kineske naučnike da obrate pažnju na “robotsku revoluciju”, koja bi mogla da preoblikuje svetsku proizvodnju, ističući da Kina mora da ojača svoje kapacitete u oblasti robotike i izbori se za veći udeo na tržištu.
Tokom Dugog marša, Crvena armija borila se protiv neprijatelja zastarelim oružjem. Danas je izazov drugačiji: pratiti naučnu revoluciju i eksplozivan rast tehnoloških inovacija. Sa porastom pritiska usled tehnoloških ograničenja i trgovinskih barijera iz inostranstva, Si usmerava zemlju ka jačanju samostalnih inovacija i otpornosti industrijskih i lanaca snabdevanja, kao i ka obezbeđivanju i razvoja i bezbednosti.
Pokrenuo je kampanju za pretvaranje Kine u naučnu i tehnološku silu, čime je zemlja dospela u sam svetski vrh u oblastima kao što su veštačka inteligencija, kvantne tehnologije i nova energija.
Od raketa-nosača do nuklearnih podmornica, Kina je neka od svojih velikih tehnoloških dostignuća nazvala po Dugom maršu, odajući počast istoriji samostalnosti i istrajnosti, ali i podstičući nova tehnološka dostignuća.
Godine 2014, Si je predvodio grupu visokih vojnih generala u Gutijanu, u provinciji Fuđijan, gde je na sastanku Crvene armije 1929. godine utvrđeno načelo apsolutne vlasti Partije nad vojskom, kako bi ponovo učvrstio to načelo. Pokrenuo je sveobuhvatnu reformu vojske, postavljajući temelje za ostvarivanje ciljeva do stogodišnjice Narodnooslobodilačke armije 2027. godine i izgradnju oružanih snaga svetske klase.
Novi Dugi marš napreduje stabilno i donosi značajne rezultate. Od 2012. do 2025. godine, bruto domaći proizvod (BDP) Kine porastao je sa oko 54.000 milijardi juana na više od 140.000 milijardi juana, dok je BDP po stanovniku povećan sa nešto više od 6.000 na gotovo 14.000 američkih dolara. Kina je izgradila kompletan industrijski sistem koji obuhvata sve industrijske grane prema klasifikaciji Ujedinjenih nacija.
Kineska privreda i dalje je najveći pokretač globalnog rasta, čineći približno trećinu povećanja svetske proizvodnje poslednjih godina, pokazuju podaci kineske vlade i međunarodnih instituta. Tehnološki i kulturni uticaj Kine takođe se sve pozitivnije ocenjuje širom sveta.
Globalno istraživanje koje je istraživački centar Pju (Pew Research Center) objavio u julu pokazalo je da se stavovi o Kini poslednjih godina poboljšavaju u mnogim zemljama. Kina je prvi put ocenjena pozitivnije od Sjedinjenih Američkih Država u većini zemalja obuhvaćenih istraživanjem.
Ipak, kako se približava 2035. godina, postavljena kao cilj za modernizaciju, Si je upozorio da nema mesta samozadovoljstvu. “Pred nama je još mnogo ’snežnih planina’ i ’travnatih prostranstava’ koje moramo da pređemo”, rekao je Si.
Prevazilaženje tih izazova pre svega zavisi od jačanja rukovodeće uloge Partije. Istorijska paralela je jasna. Dugi marš doprineo je formiranju novog centralnog rukovodstva, sa Maom na čelu, i otvorio period u kojem je Partija sve više pronalazila sopstvene odgovore na probleme sa kojima se suočavala kineska revolucija.
“Posle Dugog marša, Partija i Crvena armija bile su snažnije, a ne slabije”, rekao je Si. “To je zato što su pronašle pravi put i teoriju koja će ih usmeravati”, dodao je.
U novoj eri, Partija je učvrstila Sijev centralni položaj u Centralnom komitetu i u čitavoj Partiji, kao i vodeću ulogu Misli Si Đinpinga o socijalizmu sa kineskim karakteristikama za novu eru.
Lu Ji, profesor u Partijskoj školi Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, rekao je da uspešno suočavanje sa izazovima novog Dugog marša zahteva ispravno strateško usmerenje partijskog rukovodstva, jedinstvo unutar KP Kine i u celoj zemlji, kao i disciplinu, posvećenost i predanost svih članova Partije.
“Tako se kalio čelik” rekao je Jurij Tavrovski, ruski stručnjak za Kinu. “Dramatični događaji iz perioda 1934–1936. izneli su u prvi plan i ojačali najbolje osobine KP Kine, omogućivši joj da ujedini podeljenu zemlju i izgradi veliku državu” ukazao je.
{Image4}
SVE ZA NAROD
U svom čuvenom delu “Crvena zvezda nad Kinom”, prvi put objavljenom 1937. godine, Snou je zabeležio jednostavno objašnjenje jednog vojnika Crvene armije o tome za šta su se on i njegovi saborci borili: “Ovde se svi bore da pomognu siromašnima i spasu Kinu”.
Lu, profesor Partijske škole, rekao je da je istorija epskog marša Crvene armije ujedno i istorija dubokih veza između vojske i naroda, kao i način na koji se Partija oslanjala upravo na narod kojem je nastojala da služi.
U Juduu su stanovnici skidali vrata sa kuća i rastavljali krevete kako bi napravili privremene mostove preko kojih je Crvena armija prelazila reku. Duž trase Dugog marša, lokalno stanovništvo snabdevalo je vojnike hranom, služilo im kao vodič i pružalo utočište ranjenima.
“Tada smo se na svakom koraku oslanjali na narod. Oslanjali smo se na njega kada je reč o hrani, a da bismo vodili naše bitke, morali smo da ga mobilišemo i oslonimo se na njegovu podršku. Bez naroda ne bismo mogli ništa da postignemo”, rekao je Sijev otac Si Džongsun, prisećajući se svojih ranih revolucionarnih godina.
Oslanjanje na narod i dalje je u središtu Sijevog pristupa upravljanju državom. On je isticao da Partija mora da radi u interesu naroda i oslanja se na njegovu mudrost i inicijativu, zasnivajući svoje politike na potrebama i iskustvima građana.
Si je pozvao zvaničnike da crpe inspiraciju iz duha Dugog marša i bolje razumeju prvobitnu misiju Partije, a to je “da se zalaže za sreću kineskog naroda i preporod kineske nacije”.
Jednom prilikom ispričao je priču o “polovini jorgana”. Tokom Dugog marša, tri vojnika Crvene armije prenoćila su u kući jednog meštanina čija porodica nije imala dovoljno posteljine. Pre odlaska, vojnici su svoj jedini jorgan presekli napola i jednu polovinu dali porodici kako bi joj pomogli da se zagreje.
Kada je Si preuzeo najvišu funkciju, Partija je već više od šest decenija bila na vlasti, a neki njeni članovi sve više su se udaljavali od tradicija oblikovanih tokom revolucionarnih godina.
Si je osudio pojedine zvaničnike zbog njihovog krajnje drskog neprimerenog ponašanja, uključujući nepotizam, frakcionaštvo, trgovinu službenim položajima i prividno poštovanje pravila – postupke koji su udaljavali Partiju od naroda.
Si je upozorio da bi nekontrolisana korupcija mogla da dovede do kraha i Partije i države. Ubrzo je uveo kodeks ponašanja poznat kao pravila u osam tačaka, sa ciljem da se suzbije rasipničko ponašanje zvaničnika. Pokrenuo je najveću antikorupcijsku kampanju u istoriji Partije, tokom koje su milioni ljudi bili predmet istraga zbog disciplinskih prekršaja. Takođe je predvodio unapređenje unutrašnjeg regulatornog okvira Partije i osnivanje nadzornih komisija, a sve sa ciljem da se “moć zatvori u institucionalni kavez”.
Ranije ove godine, Si je pokrenuo partijsku kampanju učenja, koja obuhvata čitavu Partiju, podstičući njene članove da preispitaju svoj pristup rezultatima upravljanja. Jedan od glavnih ciljeva jeste iskorenjivanje tendencije pojedinih zvaničnika da žrtvuju dobrobit građana kako bi ulepšali sopstvene rezultate i prikazali ih uspešnijim nego što jesu.
“Dugi marš je, u krajnjoj liniji, uspeo zato što su Partija i Crvena armija stajale uz narod, održavale bliske veze s njim i delile s njim i dobro i zlo. To je ujedno i osnovna garancija koja nam omogućava da prevaziđemo sve teškoće i opasnosti”, rekao je Si.
Očuvanje te veze podrazumeva razumevanje onoga čemu se narod nada i preduzimanje konkretnih koraka u rešavanju pitanja koja ga najviše i najhitnije brinu.
Si je predvodio dosad nezabeleženu kampanju za suzbijanje siromaštva, zahvaljujući kojoj je za osam godina gotovo 100 miliona stanovnika ruralnih područja izašlo iz apsolutnog siromaštva. Od početka reformi i politike otvaranja prema svetu 1978. godine, Kini se pripisuje više od 70 odsto ukupnog smanjenja siromaštva u svetu.
Si je koristio metafore Dugog marša govoreći o teškoj borbi protiv siromaštva. “.aš kao što je planina Liupan bila poslednji visoki vrh koji je Crvena armija morala da pređe tokom Dugog marša, izvlačenje svih ljudi iz siromaštva poslednji je vrh koji moramo da savladamo kako bismo izgradili društvo umereno razvijenog blagostanja u svim aspektima”, rekao je on.
Sijeva borba protiv siromaštva bila je ogromnih razmera, ali se sprovodila uz detaljan pristup, koji je podrazumevao obilazak pojedinačnih domaćinstava kako bi se utvrdilo šta ih drži u siromaštvu. Pomoć je prilagođavana konkretnim potrebama – podsticanjem razvoja privrednih delatnosti prilagođenih lokalnim uslovima i preseljenjem stanovnika iz nepristupačnih i negostoljubivih područja. Tokom osam godina, više od tri miliona partijskih kadrova upućeno je u sela da neposredno učestvuju u borbi protiv ekstremnog siromaštva.
Kao i tokom Dugog marša, neki nisu doživeli pobedu: više od 1.800 članova Partije i zvaničnika izgubilo je život obavljajući službene dužnosti. Si je spremnost na žrtvovanje za zemlju i njen narod, bez obzira na teškoće, opisao kao suštinski deo duha Dugog marša.
Planine prekrivene snegom i travnata prostranstva koje je Crvena armija morala da savlada peške danas su povezani auto-putevima i železničkim prugama. Kina je izgradila najveće svetske mreže auto-puteva i brzih pruga, koje omogućavaju dopremanje poljoprivrednih proizvoda iz udaljenih sela na tržišta i tako povećavaju prihode lokalnog stanovništva.
Obnova ekosistema predstavlja još jedno veliko dostignuće. Kina je postala zemlja sa najvećim i najbržim povećanjem šumskih površina na svetu. U podnožju planina duž trasa Dugog marša, današnji posetioci mogu da naiđu na džinovske pande i druge divlje životinje. Na travnatim prostranstvima niču solarne elektrane i vetroparkovi. Petrolejske lampe, koje su stočari nekada davali vojnicima Crvene armije, danas se uglavnom mogu videti samo u muzejima.
Kina je takođe izgradila najveće svetske sisteme obrazovanja, socijalne zaštite i zdravstvene zaštite. Očekivani životni vek dostigao je 79,25 godina 2025. godine. Kina se sada, prema glavnim zdravstvenim pokazateljima, svrstava među najuspešnije zemlje sa višim srednjim nivoom dohotka.
Dugi marš kojim Kina danas ide zahteva podjednak napor kao i istorijski Dugi marš, rekao je britanski naučnik Martin Džejks.
“To je složen izazov, ali istovremeno pruža toliko mogućnosti i nosi toliko potencijala. A koristi će biti ogromne”, rekao je on.
{Image5}
ODJEK U CELOM SVETU
Dugi marš i dalje privlači pažnju naučnika iz razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Oni smatraju da bi uspeh Kine u novom Dugom maršu doneo korist ne samo njenom stanovništvu već i ljudima izvan njenih granica.
Si Đinping je 2013. godine izneo viziju “zajednice sa zajedničkom budućnošću čovečanstva”. Ta vizija, zajedno sa inicijativama koje je kasnije predložio u oblastima globalnog razvoja, bezbednosti,civilizacije i upravljanja, predstavlja kineske predloge i rešenja za suočavanje sa zajedničkim izazovima u svetu koji su obeleženi jazom između bogatih i siromašnih, sukobima, nepoverenjem, unilateralizmom i nasilničkim nametanjem volje.
U septembru, na samitu BRIKS-a u Indiji, Si je pozvao tu grupaciju da predvodi napore za unapređenje inovacija, mira i stabilnosti, razmene među civilizacijama i reformu globalnog upravljanja.
Kiril Babajev, direktor Instituta za Kinu i savremenu Aziju Ruske akademije nauka, protumačio je poruku Kine kao poziv drugim velikim zemljama da se pridruže “novom Dugom maršu” ka međunarodnom poretku zasnovanom na ravnopravnosti i uzajamnom poštovanju. Prema njegovoj oceni, ishod tog procesa bio bi važan za čitavo čovečanstvo, a ne samo za Kinu.
Kit Benet, potpredsednik britanske Grupe 48, uspostavio je sličnu vezu između revolucionarnog nasleđa i međunarodne saradnje. On je za časopis Kina danas (China Today) u julu napisao da se duh Dugog marša danas ogleda u projektima kao što je Inicijativa “Pojas i put”, koja povezuje zemlje putem infrastrukture, trgovine i razvoja.
Dugi marš, napisao je on, i dalje predstavlja pokretačku snagu u rešavanju teških i složenih zadataka, prevazilaženju prepreka razvoju i istrajavanju na ostvarivanju dugoročnih nacionalnih ciljeva.
Za zemlje koje se ugledaju na kinesko iskustvo, njeni napori da uskladi razvoj sa bezbednošću, pređe na čistije izvore energije i zagovara zajednički prosperitet mogli bi da pruže korisne smernice za rešavanje izazova kao što su klimatske promene, vanredne situacije u oblasti javnog zdravlja, nesigurnost u snabdevanju hranom i energijom i nejednakost.
Dugi marš predstavlja snažno svedočanstvo o neograničenoj snazi ljudskog duha kada se jednom probudi, rekao je profesor Lu.
“On zemljama u razvoju uliva samopouzdanje, a čitavom čovečanstvu daje nadu, potvrđujući da čak i u svetu prepunom neizvesnosti i dalje postoje snage koje nepokolebljivo brane pravdu i teže svetlijoj budućnosti”, rekao je on.
Horizont se proteže daleko ispred nas. Prvi od dva kineska “stogodišnja cilja” ostvaren je. Drugi, povezan sa stogodišnjicom osnivanja Narodne Republike Kine 2049. godine, tek predstoji.
“Danas smo bliži nego ikada ostvarenju cilja preporoda kineske nacije, a imamo i više samopouzdanja i veće sposobnosti da ga ostvarimo”, rekao je Si.
“Dok budemo radili na sopstvenom razvoju, nastojaćemo da štitimo svetski mir i razvoj”, dodao je on, piše Sinhua.
Komentari (0)