Iz ovog pravosudnog organa smo dobili informaciju da su ovi postupci bili hitne prirode i da su svi okončani.

Podaci suda pokazuju da nije došlo do značajnijeg povećanja ili smanjenja broja ovih predmeta u odnosu na godinu dana ranije, jer su tokom 2020. godine pokrenuta 192 ovakva postupka.

“Među licima kojima su izrečene hitne mere više je muškaraca, dok se kao žrtve uglavnom javljaju žene. U ovim postupcima nema utvđivanja krivičnopravne odgovornosti licu kome je izrečena hitna mera, već je cilj da se zabranom prilaska i kontaktiranja žrtve i privremenim udaljenjem iz stana spreči nasilje u porodici, kao i da se pruži hitna, blagovremena i delotvorna zaštita i podrška žrtvama nasilja u porodici”, rekli su radiju Sto plus u Osnovnom sudu.

Hitne mere donosi policijski službenik i one traju 24 sata, a ukoliko postoji neposredna opasnost od nasilja u porodici nadležno javno tužilaštvo podnosi predlog da se one produže.

Nakon toga sud je dužan da u roku od 24 časa odluči da li će na osnovu procene rizika od strane policije i nadležnog tužilaštva izrečene hitne mere produžiti za još 30 dana i to bez održavanja ročišta.

Ukoliko osoba prekrši kaznu hitne mere biće kažnjena zatvorom do 60 dana za navedeni prekršaj.

Ministarka pravde Maja Popović nedavno je izjavila da je u 2021. godini od sudova u Srbiji bilo zatraženo produženje hitnih mera zbog nasilja u porodici u ukupno 85.000 predmeta, od čega su u 83.320 sudovi izrekli njihovo produženje.

Zbog nasilja u porodici sudovi su izrekli 2.351 osuđujuću presudu, u kojima je dosuđeno i 1.027 kazna zatvorom.

Srbija među prvim zemljama potpisala Istanbulsku konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama, a ona je stupila na snagu 1. avgusta 2014. godine.