“Kada to shvatite, onda ste još više ljuti: To su desetine hiljada izvora, od svedočenja, presretnutih razgovora, dokumenata, mapa, dnevnika… Dakle, sve, sve, sve se znalo o ovom zločinu”, rekao je Popović na promociji svoje knjige “Gubljenje ljudskosti – Srebrenica kao istorijska činjenica” u knjižari Zenit, u okviru Festivala pomirenja u Novom Sadu.
Rekao je da ga je da napiše knjigu inspirisalo i to što je od mladih ljudi u Srbiji slušao da bi želeli da vide naučno obrađenu temu Srebrenice.
Istraživač Nemanja Stjepanović rekao je da je Srebrenica “krešendo” koncepta koji je pripremljen vojno i politički i na svaki mogući način, kroz proces dehumanizacije, a koji je doveo do toga da je počinjenje tako masovnih zločina uopšte bilo moguće.
Rekao je da je Srebrenica bila “trn u oku” jer je kvarila uobličenost teritorije koja je smatrana srpskom, i koja je trebalo da bude etnički očišćena.
Stjepanović je rekao da bi istoričari svakako trebalo da napišu i knjigu o ulozi Srbije i Hrvatske u ratu u Bosni i Hercegovini.
Istoričar Milivoj Bešlin rekao je da genocid u Srebrenici mora da postane legitimna tema naučnih istraživanja u Srbiji, ali “premalo je do sada urađeno, a ova knjiga uvodi temu Srebrenice u naš akademski diskurs”.
Po njegovim rečima, genocid u Srebrenici se “nije desio niotkuda”, već ima duboko ideološko utemeljenje, jer ne postoji tako masovan zločin koji nije dobro i temeljno pripremljen.
Bešlin je rekao da Popović u knjizi navodi da je Služba državne bezbednosti Srbije još 1989. godine krenula u “tematizaciju” istočne Bosne i tada se već pisalo da su Srbi ugroženi na području Bratunca i Srebrenice.
On je ocenio da Srbija danas nije više ni u istorijskom revizionizmu, nego u “totalnom revanšizmu”.
Sociološkinja Jovana Kolarić kazala je da je Srbija znala da se genocid u Srebrenici sprovodi i ljude koji su uspeli da pobegnu u Srbiju, vraćala je nazad policiji Republike Srpske, koja bi ih potom ubijala.
Dodala je da je Srbija bila “i te kako uključena u rat u Bosni i Hercegovini”, ali da je u Srbiji podignuto svega pet optužnica za genocid u Srebrenici.
Direktorka beogradskog predstavništva organizacije Pro Peace Nataša Govedarica kazala je da je dodatna važnost što je knjiga promovisana na Festivalu pomirenja, i to baš u Novom Sadu, “posle svega što se ovde desilo i još se dešava”.
Dodala je da je knjiga poziv struci i javnosti na razgovor i razmišljanje u godini obeležavanja tragične 30. godišnjice genocida i njegovog poricanja.
Na promociji je govorio i urednik izdanja Vladimir Arsenić.
Knjigu je objavilo beogradsko predstavništvo nemačke organizacije Pro Peace u saradnji sa Udruženjem za modernu historiju iz Sarajeva.
Festival pomirenja organizuje Asocijacija Kulturanova iz Novog Sada.
