Ekonomisti Evropske centralne banke upozoravaju da inflacija, koja najviše pogadja zemlje sredjnje i istočne Evrope, neće stati u dogledno vreme, navode da su mere vlada u EU bile vrlo neujednačene ili ih uopšte nije bilo, pa se razumljivo javlja i opasnost šireg nezadovoljstva i socijalne napetosti.

Otud je razumljivo da su nemački poslodavci, iako najpre jako odbojni prema povećanju plata, ipak pristali zato što je procenjeno da je opasnost štrajkova velika, a udruženje poslodavaca “Gezamtmetal” je predočilo da bi “socijalni sukob naneo još mnogo veću štetu”.

Vlada u Budimpešti je već iz budžeta izdvojila zamašne sume da spreči inflaciju koja je premašila 20 odsto godišnje, a veliki lanci marketa su ostvarili super zarade, poput Lidla čiji je dodatni profit iznosio 17 odsto.

Madjarski ministar ekonomije Marton Nadji je izjavio da je cilj takodje da se “povecha udeo domaćeg vlasništva u grani gradjevinskog materijala i prodaje hrane”, a vlada je već povukla poteze da se pod veću domaću kontrolu vrate ključne grane bankarstva, gradjevine i energije.

Evropska centralna banka je saopštila da inflacija i posebno skok cena hrane i energije pogadja mnogo teže najsiromašnije, a mnogo manje one imućnije slojeve u zemljama Evropske unije, dok skok cena, od preko 20 odsto, najviše brine gradjane baltskih zemalja i Italije.

Francuska je najmanje pogodjena inflacijom, koja je oko 6 odsto godišnje, ali je to i posledica mera i subvencija vlade pre svega za smanjenje cena struje i gasa, davanja čekova za hranu siromašnim porodicama, kao i povećanje minimalne plate za 8 odsto.

Ali zato 88 odsto Slovaka smatra da su potpuno prepušteni haranju visokih cena hrane i energije, a prognoze govore da će cene rasti i u idućoj godini.

U najtežoj situaciji su ipak Grci i Madjari, ali su vlade obe zemlje upravo preduzele mere da se predupredi dodatni pad životnog standarda stanovništva, a potrošači u Španiji su očajni jer je cena šećera porasla za 43 odsto, brašna 38 odsto, povrća 26 odsto, jaja 25 odsto, ulja 24 odsto, žitarica 22 odsto, krompira 19 odsto i piletine 18 odsto, a jedino su minimalne plate povećane.

Ono što brine sve gradjane u EU jeste prognoza Evropske centralne banke i Medjunarodnog monetarnog fonda da će privreda evropske dvadesetsedmorice doživeti pad, a inflacija neće stati, dok se uopšte ne vidi ni kako će dalje da se razvija ratna situacija u Ukrajini.

Komentari (0)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *