Studenti, prosvetni radnici i građani, okupili su se ispred zgrade te visokoškolske ustanove, da bi se potom kroz centar grada i pešačku zonu uputili ka Školskoj upravi gde su izrazili negodovanje jer profesori u novopazarskim srednjim školama, čiji učenici bojkotuju nastavu, nisu primili plate za februar.
Profesorica Gimnazije Aznaida Ugljanin kazala je da prosvetni radnici nisu uplašeni time što im nisu isplaćene zarade, te da za to ne postoji nijedan zakonski osnov.
“Zaista nemamo čega da se plašimo, sve do sada nijedna srednja škola u Novom Pazaru nije bila u obustavi rada i učenici nisu krivi za to što prosvetni radnici nisu dobili plate. Mi smo uvek imali sluha za naše učenike, u ovom trenutku smo počeli polako da se budimo, da shvatamo da smo deo velike nezaustavljive energije koja mora da pokrene stvari napred”, rekla je ona.
Njen kolega iz Škole za dizajn Mensur Abdagić dodao je da su svi profesori bili na svojim radnim mestima i da nije pošteno da ne budu plaćeni.
“Nije mi jasno zašto to rade, šta žele time da postignu. Ovde ima ljudi koji žive od toga, ima primera gde su oba supružnika prosvetni radnici, ima samohranih roditelja, a ostavljate ih bez egzistencije. To nema smisla”, izjavio je on.
Naglasio je da je bio učesnik političkih protesta tokom devedesetih godina, te da veruje da će i ovi, koje su pokrenuli studenti, uspeti.
“Moramo da menjamo društvo iz korena, moramo da menjamo nas i sve oko nas. Ovo nije političko pitanje, ovo je pitanje morala. Moramo da budemo solidarni, da pružimo ruke jedni drugima ako mislimo da napravimo nešto što ima vrednost za duži vremenski period kako ne bismo ponavljali greške i kako nove generacije, za dvadeset godine, ne bi morale da rade ono što mi nismo uradili”, poručio je Abdagić.
Književnica i bivša profesorica Državnog univerziteta Nadija Rebronja govorila je o pritiscima i mobingu kojim je bila izložena na toj visokoškolskoj ustanovi, dodajući da nije jedina kojoj se to dešavalo.
“Mi koji smo bili zaposeni ili oni koji još uvek rade na Univerzitetu mogli bismo 100 godina da pričamo šta se dešavalo. Mislila sam da su ti događaji najgore, ali kad su počeli da prete studentima, shvatila sam da je to otišlo dalje. Nikad veći besmisao nisam osetila, iako mi to nije bilo čudno, to je bio naš radni ambijent. Živeli smo i radili u naučenom beznađu”, rekla je ona.
Komentari (1)
Comments are closed.
Hajali bi da protestujete i menjate drzavu al da vas ne zaboli. Pa advokati ne rade mesec dana . Jok nego ste dobili povecanje plata na ledja studenata i sad kukate.