Prema presudi, Mustafa (50) je odgovoran za teške i okrutne zločine nad šestoricom Albanaca u pritvoru OVK u selu Zlaš, nedaleko od Prištine, u aprilu 1999.

Sud je Mustafu, tadašnjeg komandanta jedinice BIA u sastavu OVK, proglasio krivim po tri tačke optužnice – za proizvoljno lišavanje slobode, mučenje i ubistvo pritvorenika u Zlašu.

Optužbe za okrutno postupanje prema pritvorenicima, sud je Mustafu oslobodio.

Raspravo veće najavilo je da će uskoro izdati i naredbu o obeštećenju na koje žrtve, po statutu suda, imaju pravo.

Veće će samo odrediti odštetu, pošto je ranije zaključilo da žrtve ne bi imale realnu šansu da pravo na obeštećenje ostvare pred sudovima na Kosovu.

Mustafa i njemu potčinjeni pripadnici OVK počinili su, po presudi, zločine nad albanskim civilim koje su neosnovano smatrali “špijunima”, “kolaborantima” sa srpskim vlastima ili političkim protivnicima.

Kako je saopštila predsedavajuća Mapi Feld-Folja (Mappie Veldt-Voglia), raspravno veće je, na osnovu dokaza, utvrdilo da je Mustafina jedinica, od 1. do 19. aprila 1999. pritvorene držala u “nehumanim i ponižavajućim uslovima” u “oborima” u Zlašu, bez dovoljno hrane i vode.

“Kada su, prema iskazu jednog svedoka, pritvoreni tražili vodu, vojnici BIA su urinirali po njima i rekli im – Evo vam voda”, kazala je sudija Feld-Folja.

Mustafa i njegovi potčinjeni su, po presudi, “rutinski napadali pritvorene, fizički i psihički”, brutalno ih prebijali palicama, pendrecima i tokom ispitivanja ih “mučili strujom”.

Teške povrede koje su mu naneli Mustafini ljudi, “na ivicu smrti” dovele su pritvorenika koji je kasnije umro.

Ostali su, kako su posvedočili na sudjenju, živeli “u stalnom strahu da će biti sledeći”, slušajući krike pritvorenika koje su zlostavljali Mustafa i njegovi vojnici.

“Čekali smo da budemo ubijeni”, citirala je sudija reči jednog svedoka.

Sam Mustafa, kako je navela sudija Feld-Folja, lično je mučio dvojicu pritvorenika, jednog je izložio “lažnom pogubljenju”, a “bio je prisutan” kada su prebijani drugi pritvoreni.

Raspravno veće utvrdilo je da je Mustafa kriv i za ubistvo pritvorenika koga su, po njegovom nalogu, pripadnici BIA “najviše zlostavljali”, a potom, 19. aprila 1999., u teškom stanju ostavili u Zlašu bez medicinske pomoći, pred ofanzivom srpskih snaga.

Presudom je, po rečima sudije Feld-Folje, utvrdjeno da je taj pritvorenik umro zbog “zlostavljanja i uskraćivanja medicinske pomoći”, iako su na njegovom telu kasnije pronadjene i rane od metaka za koje sud nije mogao da nesumnjivo utvrdi ko ih je ispalio.

“To ne menja zaključak da je Mustafa odgovoran za njegovu smrt zato što ga nije ni pustio, ni evakuisao”, rekla je predsednica veća.

Petoricu ostalih pritvorenika, Mustafa i njegovi ljudi tog dana su pustili na slobodu.

Raspravno veće je u presudi konstatovalo da su svedoci i žrtve tokom procesa svedočili “u atmosferi zastrašivanja i uznemiravanja koja i dalje vlada na Kosovu”.

Svi koji su saradjivali sa sudom na Kosovu su proglašeni za “izdajnike ili kolaborante”, “zastrašivani su i uznemiravani”, naglasila je sudija Feld-Folja.

Ona je podvukla da “ništa nije dalje od istine” od tvrdnje da sud “sudi celoj OVK ili narodu Kosova”.

Presuda Mustafi prva je koju je sud, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova, izrekao pripadniku OVK optuženom za ratne zločine.

Sud je, pod medjunarodnim pritiskom, 2015. osnovala Skupština Kosova, a u sedištu u Hagu postao je operativan 2017.

Proces Mustafi počeo je 15. septembra prošle godine, kao prvo sudjenje pred kosovskim sudom u Hagu.

Sudjenje je trajalo do 20. juna ove godine. Tužioci su izveli 14 svedoka, a u Mustafinu odbranu iskaz je dalo 15 svedoka.

U procesu je učestvovalo i osam žrtava.

Koje fizičke i mentalne traume su žrtve pretrpele procenio je veštak koga je imenovalo raspravno veće.

Finansijski ekspert je, na osnovu te procene, sudijama podneo izveštaj o primerenoj odšteti koja bi mogla biti dodeljena žrtvama.

Pored predsedavajuće Feld-Folje iz Holandije, u veću koje je osudilo Mustafu bile su još sudije Roland Dekers (Dekkers), takodje iz Holandije i Žilber Biti (Gilbert Bitti) iz Francuske, kao i rezervni sudija Vladimir Mikula iz Slovačke.

Komentari (1)

  1. Dragan says:

    Da je ubijao Srbe onda ga ovi iz germanskog četvrtog Rajha, zvanog JevRopska Unija ne bi ni hapsili a kamoli sudili
    Sačekajmo pravosnažnu i konačnu presudu, pa će mo onda znati jel nam se ovi zapadni okupatori dodvoravaju jel im nešto treba od nas, ili i dalje nastavljaju sa manipulacijama

    0
    0

Comments are closed.