Novi Pazar je vekovima bio trgovački i kulturni centar na raskrsnici puteva između Istoka i Zapada. Jedan od naroda koji su ostavili snažan trag u njegovom razvoju bili su Jevreji Sefardi.
Njihova priča na ovim prostorima počinje još u 13. veku, a nastavila se u narednim stolećima kroz trgovinu, zanatstvo i saradnju sa lokalnim stanovništvom.
Arhivski savetnik i profesor dr Hivzo Gološ objašnjava da su Sefardi u Novi Pazar dolazili u nekoliko talasa.
„Prvi doseljenici stigli su u 13. veku, zatim u drugoj polovini 16. veka, a u 17. veku njihov broj je narastao na oko stotinu. U to vreme Novi Pazar je imao blizu 20.000 stanovnika, što je za taj period bio izuzetno veliki grad. Sefardi su se isticali kao posebna zajednica – verski, nacionalno i etnički – a njihov glavni doprinos bio je u trgovini i ekonomiji.“
Profesor dodaje da su Sefardi uglavnom živeli u gradu, dok ih je na selima bilo veoma malo.
„Njihovo prisustvo menjalo je ekonomsko-privrednu strukturu Novog Pazara. Najčešće su bili trgovci, brzo su se prilagođavali i menjali zanimanja, a uvek su sa sobom dovodili porodice sa Istoka ili Kosova.“
Profesor Gološ naglašava da su proizvodi iz Novog Pazara zahvaljujući Sefardima stizali i na Istok i na Zapad.
„To je podiglo grad na visok nivo. Novi Pazar se razvio najpre kao šeher, a potom kao veliki trgovačko-zanatski i privredni centar ovog područja. U jednom periodu bio je među najvećim gradovima Balkana.“
Direktor Biblioteke „Dositej Obradović“ u Novom Pazaru, profesor Elijas Rebronja, ističe da su Sefardi učestvovali i u osnivanju prvog registrovanog trgovinskog preduzeća na svetu.
„Jedan Dubrovčanin, jedan Pazarac, jedan Jevrejin i jedan Turčin udružili su sredstva i osnovali firmu koja je karavanom sa 40 konja prevozila robu od Istanbula do Dubrovnika. Kod njih ste ugovarali robu i oni su je prevozili. To je bio prvi takav organizovani oblik trgovine na svetu, a malo ko je danas svestan tog podatka“, kaže Rebronja.
Istoričar, profesor dr Redžep Škrijelj, podseća da je Novi Pazar bio na udaru brojnih ratova, pa je tri puta do temelja uništavan. Ipak, Jevreji i Dubrovčani su se uvek vraćali i zajedno sa lokalnim stanovništvom obnavljali grad.
„Posle Velikog austrijsko-turskog rata (1737–1739) grad je bio spaljen i razoren. Tada su primat preuzeli Jevreji, koji su od 15. veka, bežeći iz Španije, nalazili utočište na Balkanu. Poznato je da je pored reke Jošanice postojala jevrejska mahala sa dvadesetak kuća. Oni su bili poznati po zanatstvu i trgovini, zahvaljujući čemu je Novi Pazar opstajao i razvijao se uprkos razaranjima“, ističe Škrijelj.
Preslušajte radio emisiju
Radio emisija i tekst nastali su po projektu Sto plus radija “Komšije kojih više nema“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Ministarstva informisanja i telekomunikacija za 2025. godinu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju i stavove organa koji je dodelio sredstva.
