Dvodnevni sastanak sutra bi trebalo da počne u Abu Dabiju.
Pregovori vođeni ranije ove godine nisu doneli vidljiv napredak ka okončanju najrazornijeg sukoba u Evropi još od Drugog svetskog rata.
Novi razgovori dolaze pošto je, uz posredovanje prve dame SAD Melanije Tramp, postignuto višednevno lokalno primirje u južnom ukrajinskom gradu Oleški pod ruskom okupacijom. Primirje je omogućilo evakuaciju dela stanovništva, kao i dopremanje humanitarne pomoći.
Žestoke borbe se ipak nastavljaju duž 1.200 kilometara fronta. Obe strane su pojačale napade dronovima i raketama.
Rusija je pojačala napade na ukrajinski energetski sistem. Moskva se oslanja na balističke rakete i nove, brže dronove, koristeći to što Ukrajini nedostaju presretači američke proizvodnje.
Rusija i Ukrajina ostaju veoma udaljene u stavovima o ključnim elementima potencijalnog mirovnog sporazuma.
Predsednik Rusije Vladimir Putin zahteva da Ukrajina povuče trupe iz četiri regiona koje je Moskva nezakonito anektirala, ali koje nikada nije u potpunosti zauzela. On takođe traži da Ukrajina odustane od namere da pristupi NATO, prihvati stroga ograničenja svojih vojnih snaga i da ukine ograničenja korišćenja ruskog jezika i delovanja Pravoslavne crkve povezane s Moskvom.
Putin teži sveobuhvatnom mirovnom sporazumu pod tim uslovima i ne pristaje na opšti prekid neprijateljstava, tvrdeći da bi takva pauza samo omogućila ukrajinskim snagama da se odmore i dopune zalihe naoružanja.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbacuje Putinove zahteve da dobrovoljno ustupi teritorije koje Rusija nije uspela da osvoji na bojnom polju, kao i da pristane na ograničenja vojnih kapaciteta i aranžmana s njenim zapadnim partnerima. Ukrajina to smatra ključnim garancijama bezbednosti koje bi sprečile Moskvu da ponovi invaziju.
Ukrajina tvrdi da je hitan prekid vatre prvi korak ka pregovorima o sveobuhvatnijem rešenju, i da je direktan sastanak Putina i Zelenskog jedini način da se reše teritorijalna pitanja.
Rusija i Ukrajina su saopštile da će se razgovori fokusirati na garancije bezbednosti.
Pojedine evropske države su razmatrale mogućnost slanja trupa u Ukrajinu pošto bude postignut mirovni sporazum. Rusija to odbacuje, upozoravajući da bi evropske trupe na ukrajinskom tlu smatrala legitimnim metama.
Kremlj insistira na tome da svaki sporazum treba da pruži garancije bezbednosti i same Rusije. Neposredno pre nego što je Moskva 2022. pokrenula invaziju punih razmera, zahtevala je da NATO povuče svoje snage raspoređene u svojim članicama u Centralnoj i Istočnoj Evropi, smatrajući njihovo prisustvo pretnja njenoj bezbednosti.
Slični zahtevi će verovatno biti deo svakog sveobuhvatnog mirovnog sporazuma koji predloži Rusija.
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u intervjuu za emisiju “60 minuta” tokom vikenda da su Moskva i Kijev “veoma blizu” postizanja sporazuma i dodao da će “Ukrajina na kraju imati donekle drugačiji oblik”.
Tramp je posle sastanka s Putinovim izaslanikom Kirilom Dmitrijevim 4. novembra u Beloj kući izjavio da je u pripremi neka vrsta velikog sporazuma o evropskoj bezbednosti, ne iznoseći detalje.
“Biće to veliki sporazum koji će obuhvatiti više od same Ukrajine”, rekao je Tramp, dodajući da bi mogao da obuhvati celu Evropu.
Ukrajina insistira na tome da evropski saveznici imaju mesto za pregovaračkim stolom, dok se Rusija u ovoj fazi protivi njihovom učešću.
“Niko ih neće pozvati za pregovarački sto”, rekao je savetnik Kremlja za spoljna pitanja Jurij Ušakov, odgovarajući na pitanje da li bi evropski izaslanici mogli da se pridruže pregovorima u Abu Dabiju.
Kako je rekao, čak i ako doputuju tamo, neće im biti dozvoljen ulazak u prostoriju u kojoj se vode pregovori.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da će Evropljani morati da budu uključeni u šire pregovore, ali tek u kasnijoj fazi.
Putinov saradnik Vladimir Medinski, bivši ministar kulture koji je predvodio rusku delegaciju na ranijim mirovnim pregovorima, i dalje je glavni pregovarač Moskve.
U ruskom timu su zamenici ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov i Mihail Galuzin, načelnik vojne obaveštajne službe Igor Kostjukov i zamenik načelnika Operativne uprave Generalštaba Jurij Žigarlovski.
Ukrajinsku delegaciju predvodi šef Spoljne obaveštajne službe Rustem Umerov, koji je prisustvovao i prethodnim razgovorima. U delegaciji su šef kabineta Zelenskog, Kirilo Budanov, njegov zamenik Sergej Kislica, načelnik Generalštaba Andrij Gnatov, kao i David Arahamija, šef poslaničke grupe stranke Sluga naroda, kojoj pripada Zelenski.
Komentari (0)