Na komemoraciji pod nazivom “Sećanje za budućnost” pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora bili su predsednik Sabora Gordan Jandroković, premijer Andrej Plenković, dok je u ime predsednika Zorana Milanovića bio šef njegovog kabineta Orsat Miljenić.
Komemorativnom skupu u Jasenovcu prisustvovalo je više ministara, među ostalim, spoljnih poslova Gordan Grlić Radman, unutrašnjih poslova Davor Božinović i kulture Nina Obuljen Koržinek, gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević, predstavnici naroda žrtava, antifašista, preživeli logoraši, predstavnici diplomatskog kora i političkih stranaka.
Kod spomenika “Cvet” izveden je prigodni program u sklopu kojeg su pročitana neka od svedočanstava logoraša. Program su vodili studenti zagrebačke Akademije dramskih umetnosti, dok su molitve predvodili predstavnici pravoslavne, katoličke, jevrejske i islamske zajednice.
U Jasenovcu se prošle godine, povodom 80. godišnjice proboja logoraša, okupio kompletan državni vrh na čelu s predsednikom Zoranom Milanovićem i premijerom Andrejom Plenkovićem koji su predvodili kolonu sećanja.
To je bio jedan od retkih događaja poslednjih godina na koji su došli i predsednik i premijer, a da se nisu izbegavali.
Oni dolaze iz različitih političkih opcija, a već godinama imaju izrazito narušene međusobne odnose, često javno razmenjuju uvrede, a proteklih godina su se uglavnom izbegavali na retkim događajima na kojima su bili prisutni u isto vreme.
Poslednjih desetak godina bilo je i puno neslaganja oko komemoracije i njenog održavanja, pa se u Jasenovac odlazilo u više kolona.
Nekoliko godina predstavnici naroda žrtava i antifašisti odvojeno su išli u Jasenovac, a pre dve godine to je učinila jevrejska zajednica koja je odbila da bude deo zvanične državne komemoracije.
Oni su tada vence položili odvojeno, kao i predstavnici opozicionih stranaka Možemo i Socijaldemokratske partije.
Glavni razlog bojkota bilo je nezadovoljstvo zbog izostanka izričite zabrane ustaškog pozdrava “Za dom spremni”.
Komemoracija u Jasenovcu posvećena je proboju 600 preostalih logoraša Jasenovca 22. aprila 1945, od kojih je preživelo njih oko 100.
Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata antifašista i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.
U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Javna ustanova spomen područje Jasenovac prikupila je imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka.
