Rezultati će biti prva opšta procena Trampovog rada. Pokazaće da li glasači žele da ograniče moć predsednika republikanca i da demokratama prepuste kontrolu nad jednim ili oba doma Kongresa, ili su spremni da prihvate postojeće stanje, uprkos nezadovoljstvu zbog troškova života i rata protiv Irana koji predvode SAD, piše Rojters.
Ishod bi takođe mogao da preoblikuje rasprave unutar obe stranke uoči predsedničkih izbora 2028. godine o tome koje poruke i politike glasači najbolje prihvataju.
Demokratama je potrebno povećanje od nekoliko poslaničkih mesta i u Predstavničkom domu i u Senatu SAD, da bi preokrenuli malu prednost republikanaca. Oni imaju 218 mesta, a demokrate 214 u Predstavničkom domu, a odnos u Senatu je 53 republikanca prema 47 demokrata.
Očekuje se da će demokrate gotovo sigurno povratiti kontrolu nad Predstavničkim domom, ali borba za Senat je krajnje neizvesna.
Obim uspeha demokrata u jednom ili oba doma odrediće u kojoj meri će Tramp moći da sprovodi svoj politički program.
Pobede demokrata u jednom ili oba doma verovatno će dovesti do istraga o postupcima Donalda Trampa i njegove administracije, posebno u vezi s imigracionom politikom i ratom s Iranom.
Pobeda republikanaca veća od očekivane mogla bi da učvrsti Trampovu kontrolu nad strankom.
S druge strane, teški porazi mogli bi da pojačaju pritisak za preispitivanje Trampovih nepopularnih odluka, kao što je uvođenje carina ili vođenje ratova.
Izborni zvaničnici upozoravaju da bi neizvesne trke mogle da dovedu do sporova oko prava glasa, brojanja glasačkih listića i zvanične potvrde rezultata.
Dugački redovi glasača, kvarovi mašina za glasanje ili prigovori stranačkih posmatrača mogli bi da izazovu pravne sporove i odlože objavljivanje rezultata.
Ministarstvo pravde planira da na dan izbora rasporedi 1.000 posmatrača širom SAD, triput više nego na prethodnim izborima.
Neki lokalni zvaničnici strahuju da bi to moglo da zastraši birače, a Ministarstvo pravde poručuje da je ta bojazan neosnovana.
Pojedini izborni zvaničnici i pravni stručnjaci strahuju da bi savezne istrage i pravni izazovi mogli da odlože ili onemoguće zvaničnu potvrdu izbornih rezultata u slučajevima kada je mala razlika broja glasova među kandidatima.
Malo je verovatno i da će neke savezne države objaviti potpune rezultate već u noći odmah posle izbora, naročito u slučaju neizvesnih rezultata, što stvara pogodno tlo za sporove.
Način na koji će Tramp reagovati na rezultate, posebno ako republikanci izgube kontrolu nad Kongresom, mogao bi da postane jedna od glavnih tema.
U ranim satima 4. novembra 2020, pre nego što je bilo završeno brojanje glasova u nekoliko saveznih država, Tramp je proglasio pobedu i tražio da se zaustavi brojanje.
Na kraju je izgubio od demokrate Džozefa Bajdena (Joseph Biden), ali je nastavio da iznosi lažne tvrdnje da su izbori pokradeni. Time je doprineo podsticanju napada na Kapitol hil 6. januara 2021. godine, koji je izvela masa njegovih pristalica u pokušaju da spreči Kongres da potvrdi Bajdenovu pobedu.
Tramp i dalje lažno tvrdi da je on pobedio na izborima 2020. godine, a sada dovodi u pitanje i regularnost sutrašnjih izbora, nagoveštavajući mogućnost da republikanci ospore rezultate ukoliko izgube kontrolu nad jednim ili oba doma Kongresa.
Izlazak na birališta čvrstog jezgra pristalica svake od stranaka biće od velikog značaja.
Ankete su pokazale da demokrate imaju veći entuzijazam da glasaju nego republikanci.
Međutim, analitičari upozoravaju da manje glasača demokrata glasa za poslanike Kongresa nego za predsednika SAD.
Podaci o prevremenom glasanju u državama gde se birači registruju po stranačkoj pripadnosti pokazali su veću angažovanost demokrata.
S druge strane, republikanci navode da mnoge njihove pristalice obično čekaju sam dan izbora da bi glasale.
Republikanci su imali značajnu finansijsku prednost i preplavili su medijski prostor oglasima napadajući kandidate demokrata.
Iako su neke demokrate prikupile isto ili čak više sredstava nego njihovi protivnici, republikanci su, kada se uračunaju stranački odbori i spoljne grupe, ukupno potrošili nekoliko stotina miliona dolara od njih.
Ključno pitanje je da li je ta prednost pomogla da se prevagne u neizvesnim trkama, ili su za birače ipak bitnije bile brige zbog skupoće i rata u Iranu.
Po podacima Savezne izborne komisije, Tramp je potrošio više od 277 miliona dolara na kampanju u medijima.
Komentari (0)