“Sa velikom tugom obaveštavamo javnost da je preminuo naš voljeni Alan. Mnogo će nam nedostajati, a oni koji su mu bili najbliži, kao i brojni navijači čiju je podršku uvek cenio, pamtiće ga s ljubavlju”, navela je u saopštenju njegova supruga Amanda.
Džons je osvojio titulu 1980. godine i bio je drugi i za sada poslednji Australijanac šampion Formule 1. Tokom karijere ostvario je 12 pobeda i 24 plasmana na pobedničko postolje.
Bio je član Australijske kuće slavnih motosporta i Sportske kuće slavnih Australije.
Prvi šampion iz Australije bo je Džek Brebam, koji je osvojio titule 1959, 1960. i 1966. godine.
Džons je bio poznat po agresivnom stilu vožnje i nezgodnom temperamentu.
“Ako bi me neko pretekao, doživljavao sam to lično”, rekao je u jednom podkastu 2019. godine.
U eri kada su smrtni slučajevi i teške povrede u Formuli 1 bili česti, Džons je svake godine počinjao takmičenja proverom polise životnog osiguranja i organizovanjem putovanja za suprugu, kako bi mogla da se vrati u Australiju u slučaju da on pogine. On je govorio da se tokom trka nikada nije plašio smrti.
“Nikada nisam brinuo zbog opasnosti. Brinuo sam zbog novca”, rekao je Džons.
U Vilijamsu je osnivač ekipe Frenk Vilijams umeo da obuzda njegov temperament i zadrži ga usredsređenog na vožnju. Džonsov stil vožnje i fizička snaga savršeno su odgovarali bolidu FW07.
On se nije trudio da sklapa prijateljstva sa ostalim vozačima Formule 1.
Posle javnog sukoba sa argentinskim timskim kolegom Karlosom Rojtemanom, za svoju narednu trku u Argentini morao je da dobije policijsku pratnju.
“Oni su bili samo prepreke koje je trebalo zaobići”, rekao je Džons 2019. godine u podkastu “Beyond The Grid”.
Džons je zamerio Ferariju što je odustao od dogovora za koji je kasnije tvrdio da je bio potpisan ugovor i da je trebalo da vozi za italijansku ekipu 1977. godine i to nikada nije zaboravio.
“Kada bih prolazio boksovima, a oni radili na svojim bolidima, mahnuo bih im. Možda sam pritom koristio samo jedan prst, ali to je i dalje bilo mahanje”, rekao je tada Džons.
Odrastao je u Australiji kao sin uspešnog amaterskog automobilskog trkača, a krajem šezdesetih preselio se u Veliku Britaniju. Put ka Formuli 1 finansirao je kupovinom i prodajom starih kombija.
Po dolasku u Formulu 1 vozio je za nekoliko manjih ekipa. Prvu pobedu ostvario je za Šedou 1977. godine i to pošto je trku u Austriji započeo sa 14. mesta.
Pobeda je toliko iznenadila organizatore Velike nagrade Austrije da nisu pripremili snimak australijske himne za ceremoniju na pobedničkom postolju. Džons se kasnije prisetio da je umesto toga “neki pijani čovek odsvirao ‘Srećan rođendan’ na trubi”.
Posle neuspešnog pokušaja da odbrani titulu 1981. godine Džons je smatrao da je vozio bolje nego prethodne sezone, ali da ga je bolid izneverio, posle čega se vratio u Australiju i kupio farmu.
Ubrzo mu je dosadio novi život uzgajivača goveda, pa se 1983. godine na kratko vratio u Formulu 1, vozeći za Erouz. Potom se ponovo takmičio sa ekipom Has, koja nije povezana sa istoimenim timom koji se danas takmiči u Formuli 1. Bolid nije bio konkurentan, a najbolji rezultat bilo mu je četvrto mesto.
Džons je napustio Formulu 1 1986. godine.
Van Formule 1 osvojio je titulu u kategoriji sportskih automobila Can-Am 1978. godine, dok je na svojoj jedinoj trci u Indikaru, 1983. godine, zauzeo treće mesto. Nastavio je da se takmiči u australijskoj V8 Superkars seriji sve do 2002. godine, kada je imao 55 godina.
Džons je ostao prisutan u svetu Formule 1 kao televizijski komentator i sportski komesar, ali je često kritikovao savremene vozače, nazivajući ih “primadonama” i optužio ih je da su “previše korporativni”.
Komentari (0)