Cilj dijaloga je da se pronađe zajednički odgovor čitavog društva na to kako da se smanji gubitak radnih mesta, na vreme sprovede prekvalifikacija radnika i radnica i diversifikuju izvori prihoda u gradovima i opštinama koji se oslanjaju na proizvodnju uglja, rečeno je na skupu.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović rekla je da energetska tranzicija predstavlja mogućnost za brži razvoj, potencijalni novi model rasta i priliku za nove investicije i nova radna mesta i da je plan da svaki korak u tom procesu podrazumeva dijalog sa svima, javne rasprave i široki konsenzus.

“Drago mi je da imamo prvi dijalog i da počinjemo da razgovaramo o pravednoj tranziciji u saradnji sa Vladom Japana i UNDP i da pošaljemo jasnu poruku da je pravedna tranzicija tu za ljude i da radi za ljude. Sve što budemo radili – radićemo zajedno. Da zajedno odredimo ciljeve i da objasnimo šta je zelena ekonomija, zelena energetika”, rekla je ona.

Istakla je da Srbija ima mnogo potencijala da se drugačije razvija.

“Želimo da razgovaramo sa svima i da povežemo sve. Da razgovaramo i sa sindikatima i sa radnicima, sa pojedincima, da bude zajednički pokret ka boljoj, zdravijoj budućnosti”, rekla je ona.

Ministarka je podsetila i da su pre dve godine počele promene zakona, što će biti osnova za početak energetske tranzicije.

“Energetska tranzicija je tema koja se tiče i nas, ali i budućih generacija, jer razgovaramo o ekonomskim, energetskim i uslovima životne sredine koje ćemo stvoriti za generacije koje dolaze. Tranzicija – da, ali pravedna tranzicija”, naglasila je Mihajlović.

Smatra da svi treba da budu svesni da će se ta tranzicija neminovno desiti, zbog čega je važno da svi budu uključeni u promene energetske infrastrukture.

“Da u tom procesu budu uključeni i Vlada i nevladin sektor, pojedinci i da niko ne ostane sa strane i da ne trpi izlazak iz svega što šteti životnoj sredini i razvoju ekonomije. Zelena agenda je kišobran tih promena. Kada smo usvojili zakone o energetici i klimatskim promenama, tog trenutka smo se opredelili za pravednu tranziciju”, kazala je Mihajlović.

Ona je ukazala da se Srbija, potpisivanjem Pariskog sporazuma, a kasnije i Sofijske deklaracije o zelenoj agendi za zemlje zapadnog Balkana, opredelila da ide putem kojim su ranije krenule druge evropske zemlje.

“Započeli smo izradu dva najvažnija dokumenta – strategiju razvoja energetike do 2030, sa vizijom do 2050. godine, i integrisani nacionalni plan za klimu i energetiku takođe do 2030, sa vizijom do 2050. godine, jer moramo da imamo viziju i gde će energetika biti 2050. Taj plan govori koliko ćemo smanjiti emisije efekta staklene bašte, a da imamo dovoljne količine energije. Ta dva dokumenta predstavljaju drugu fazu”, objasnila je ona.

Ministarka je kazala da će proces energetske tranzicije biti višegodišnji, ali i da koliko god bilo otpora, Srbija treba da izlazi iz upotrebe lignita i da u budućnosti nadje način da svoje potrebe za energijom zadovolji na drugi način.

“Mogućnosti je mnogo, znanja je mnogo, ali je važno da postoji stalna komunikacija. Da pošaljemo poruku da hoćemo bolje, zelenu energiju, zelenu ekonomiju, nećemo da bilo ko ostane bez posla, već hoćemo bolje poslove”, rekla je Mihajlović.
Ambasador Japana u Srbiji Takahiko Kacumata rekao je da je dijalog o pravednoj zelenoj tranziciji u skladu i sa prioritetima njegove zemlje u vezi sa izazovom klimatskih promena na globalnom nivou.

Prema njegovim rečima, važno je da se naglasi pravednost tranzicije koji mora da bude okrenut ka ljudima, jer je to jedini način, kako je naveo, da se ostvari dekarbinizacija na način na koji je održiv.

Zbog toga, ukazao je Kacumata, ovaj dijalog obuhvata širok spektar aktera koji će zajedno da razgovaraju o ovoj temi i čuju iskustva i iz Japana u ovoj oblasti.

Vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji Anas Karman naglasio je da princip pravednosti treba da bude sastavni deo procesa napuštanja fosilnih goriva.

“Uz podršku Vlade Japana i u partnerstvu sa Vladom Srbije, UNDP želi da pronađe način da se obezbedi adekvatna podrška za regione, sektore i lokalne zajednice u Srbiji koji zavise od intenzivnog korišćenja uglja, kako tokom zelene tranzicije niko ne bi bio izostavljen”, poručio je Karman.

Na događaju su učestvovali predstavnici ministarstava nadležnih za energetiku, zaštitu životne sredine, rad i obrazovanje, kao i predstavnici poslodavaca, reprezentativnih sindikata radnika i radnica, civilnog društva i međunarodnih organizacija.

Oni su kroz panel diskusije razmatrali kako da se zelena tranzicija sprovode u praksi uz uvažavanje interesa svih građana i građanki, kako da se obrazovni sistem i tržište rada prilagode da bi se rizik od gubitka radnih mesta sveo na minimum i izbegle društvene nejednakosti, rast siromaštva i migracije, kao i o dostupnim izvorima i potencijalnim modelima finansiranja ovakvog pristupa zelenoj tranziciji.

Stručnajk za pravednu zelenu tranziciju, Gonzalo Kavaljero, predstavio je studiju “Prvi koraci ka pravednoj tranziciji u Srbiji”, koja je izrađena uz podršku UNDP-a.

Glavni zaključak studije je da što kasnije započnu napori za pravednu tranziciju, ona će biti skuplja i imati manje šanse da uspe.

Zbog toga se preporučuje da Srbija što je pre započne sprovođenje Mape puta za pravednu tranziciju.

Do kraja godine, kako je najavljeno, biće održana još dva dijaloga o pravednoj zelenoj tranziciji sa fokusom na lokalne zajednice u Srbiji, kao i konsultacije sa predstavnicima korporativnog sektora.

“Dijalozi o pravednoj zelenoj tranziciji u Srbiji” organizuju su u okviru projekta “Pravedna zelena tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji”, koji UNDP realizuje u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike, uz finansijsku podršku Vlade Japana.