Ivković, ugledni hotelijer i trgovac, je na ideju da izgradi centralu ispod bedema Novopazarske tvrđave u centru grada došao 1929. godine, a realizovao je, uz pomoć još petorice uglednih Novopazaraca, dve godine kasnije, 8. novembra kada je svečano puštena u rad i kada je Novi Pazar započeo novu epohu u svom razvoju.
Za potrebe centrale nabavljena je najsavremenija “Simensova” oprema, izgrađena je i električna mreža duga 23 kilometra, ulice su dobile rasvetu, a u kućama zasijale sijalice.
Međutim, kako je Novi Pazar bio siromašna sredina, većina građana nije mogla da priušti uvođenje struje, a i oni koji su imali priključke često su kasnili ili su izbegavali plaćanje. Problem je nastao i kada je Opština odbila da plaća uličnu rasvetu po utrošku, već je to radila paušalno.
Zbog toga je Ranko zapao u finansijske probleme, ubrzo se razboleo i umro 1938. godine, u 45. godini života. Prema sećanjima savremenika, na sahranu se sjatio ceo Novi Pazar, a njegova povorka je bila najveća u ovom delu Srbije u periodu između dva svetska rata.
“Koliki je ugled moj stric uživao među građanima Novog Pazara pokazuju sećanja Jakupa Rahića koja je zabeležio akademik Ramiz Crnišanin. Ranko je nazivan “majkom Novopazaraca” sa čijeg stola je jelo mnogo sirotinje. Za Bajram i Božić radnicima centrale poklanjao je po 50 kilograma brašna, redovno im je finansijski pomagao i darivao ih grožđem iz našeg vinograda na Paričkom brdu”, rekao je radiju Sto plus Rankov sinovac koji nosi njegovo ime.
Posle Rankove smrti, vlasništvo nad centralom prešlo je na oca našeg sagovornika Deska, a po završetku Drugog svetskog rata je nacionalizovana. Neprekidno je radila sve do 1975. godine, kada je zatvorena kao neracionalna. Tada počinje njeno propadanje i da bledi ime čoveka koji je osvetlio Novi Pazar.
“Danas, umesto da se sa ponosom sećamo pionirskih dana elektrifikacije grada, Ranko je zaboravljen, a centrala, umesto da bude spomenik i znamenitost Novog Pazara, služi kao divlja deponija i mesto okupljanja narkomana. Apelujem na nadležne organe da sačuvamo centralu, da se od nje napravi muzej, a verujem i da je moj stric zaslužio da jedna ulica ponese njegovo ime”, dodao je Ranko Ivković.
U lokalnoj samoupravi nam je rečeno da još uvek niko nije podneo zahtev da se jedna ulica u Novom Pazaru nazove po Ranku Ivkoviću i da će rado podržati tu ideju.
Međutim, kada je reč o mogućnosti da centrala bude pretvorena u muzej u Gradskoj upravi ističu da to nije u njihovoj nadležnosti, jer objekat nije u njihovom, već u vlasništvu Elektroprivrede Srbije (EPS).
Sa druge strane, u EPS-u navode da je centrala u vlasništvu Republičke direkcije za imovinu i da se objekat ne može preuređivati dok se ne reše imovinsko pravni odnosi.
Akcionar i Aćif-efendija
Kako nije sam mogao finansirati izgradnju centrale, za šta je trebalo obezbediti oko dva miliona dinara, Ivković se za pomoć obratio bogatim i uglednim žiteljima Novog Pazara. Sam je obezbedio milion dinara, a u tom pionirskom poduhvatu sa po 200.000 dinara su učestvovali poznati trgovci Džemail Bošnjović, Hamza Pećanin, Ejup Ljajić, apotekar Dušan Vranić, kao i političar i trgovac Aćif Hadžiahmetović, poznat kao Aćif-efendija.
Hotelijer i industrijalac
Ranko Ivković u Novom Pazaru je poznat i kao vlasnik prvog hotela “Vrbak”, koji se nalazio na istom mestu kao i današnji. U tom objektu, Ranko je održao prvu bioskopsku projekciju u ovom kraju, a nedaleko od hotela 1932. godine otvorio je prvi električni mlin. Za doprinos razvoju grada odlikovao ga je i kralj Aleksandar.
