On podseća da je priznati istoričar Ejup Mušović prikupio najveći deo dokumenata o Dubrovčanima, ali da nije stigao da ih obradi.
„U novopazarskom arhivu i dalje se čuva deset registratora iz tog vremena, potpuno neiskorišćenih. U njima se nalaze podaci o stanovništvu, trgovini i stotinama dubrovačkih magacina u Pazaru, što govori o razmerama trgovačke razmene“, rekao je Rebronja.
Dubrovčani su, prema njegovim rečima, osim trgovine, imali i obavezu da beleže događaje i šalju izveštaje Dubrovačkoj republici. Upravo zahvaljujući tim beleškama, prve pisane podatke o Novom Pazaru danas pronalazimo u dubrovačkim arhivima.
Elijas Rebronja
Profesor Rebronja priredio je i objavio „Novopazarske zapise“ Sime Budmanija, dubrovačkog trgovca koji je petnaestak godina boravio u ovom gradu.
On je beležio reči i izraze koje je čuo u svakodnevnom govoru, dajući objašnjenja na italijanskom i latinskom jeziku.
„Budmani nije bio lingvista, već trgovac. Pisao je reči koje su mu bile korisne u poslu, ali i običaje važne za trgovinu – kako se obratiti vlastima, kako poštovati lokalne običaje, pa čak i mudre izreke. Verujem da je zapisao na hiljade reči, ali je sačuvano svega osam stranica“, objašnjava Rebronja.
Budmanija u svojim delima citiraju i Vuk Karadžić i Đuro Daničić, dok pojedini izrazi postoje samo u novopazarskom govoru.
Reč “odiva” (rođaka koja je udajom uzela prezime muža), na primer, ne nalazi se ni u jednom drugom rečniku, što svedoči o posebnoj autentičnosti ovih zapisa.
Prema Rebronjinim rečima, „Novopazarski zapisi“ nastali su petnaest godina pre Vukovog rečnika i predstavljaju prvi pravi rečnik na prostoru Srbije, Hrvatske, Bosne i Crne Gore.
On naglašava da ovakvi zapisi ne govore samo o jeziku, već i o njegovom obliku, otkrivajući da li je u to vreme dominirao jekavski ili ekavski govor. „Stanovništvo koje je tada živelo bilo je autohtono, a jezik je bio njihov. Ti zapisi nemaju veze sa Turcima, već s našim jezikom“, istakao je Rebronja.
Jezik, dodaje on, u sebi nosi genetsku poruku predaka i može nas vratiti vekovima unazad.
„Svaka reč krije deo prošlosti. Recimo, izraz ‚kamen ti u usta‚, koji se i danas koristi u selima oko Novog Pazara, potiče od običaja Gota da se pokojniku stavlja kamen u usta kako se ne bi povampirio. Jezik nas može vratiti 100, 200, pa i 1.000 godina unazad“, zaključuje Rebronja.
Slušajte emisiju
Radio emisija i tekst nastali su po projektu Sto plus radija “Komšije kojih više nema“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Ministarstva informisanja i telekomunikacija za 2025. godinu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju i stavove organa koji je dodelio sredstva.
