Briselski institut smatra da, uprkos velikom razočaranju u Evropsku uniju (EU) zbog žmurenja na autokratsku Vučićevu vlast, mnogi građani u Srbiji vide budućnost u zbližavanju s Unijom, ali EU mora dokazati da delatno podržava obnovu demokratije u Srbiji.
Jer, podvlači u analizi CEP, “pred Studentskom listom sad stoji težak posao da se izborna pobeda pretvori u trajni preobražaj institucija”.
A to znači, navodi briselski centar, “da se razgradi spletena mreža klijentelističkih veza i demokratske ustanove obnove tako da jedna partijska kontrola ne biva zamenjena drugom”.
CEP dodaje da su čelnici EU “Ursula fon der Lajen i Antonio Košta iskazali spremnost da pruže podršku nužnim reformama” u Srbiji.
Ali, napominje se u analizi, “pošto je dugo smatrano da je Evropska unija u dosluhu s Vučićem, EU sad mora da ponovo izgradi poverenje ljudi u Srbiji”.
“Pored pružanja tehničke pomoći, potrebno je da EU iskaže i simboličnu podršku… predsednica Evropske komisije treba da poseti Srbiju kad vlada u Beograd bude sastavljena”, stavio je do znanja briselski Centar za evropsku politiku.
Centar navodi da je Vučić “godinama lavirao između Moskve i Brisela, održavajući bliske veze s (predsednikom Rusije Vladimirom) Putinom i ujedno dobijajući podršku od vođa Evropske unije koji su često davali prednost transakcionoj ‘ja tebi, ti meni’ saradnji i navodnoj stabilnosti u odnosu na podnošenje računa o stanju demokratije”, podvlači se u analizi CEP.
“I zato tvrditi da je Vučić jednostavno proruski jeste”, ukazuje briselski centar,” to da se oglušuje o činjenicu da su činioci u Evropskoj uniji dali politički legitimitet SNS režimu uprkos urušavanju demokratije”.
U tekstu se dodaje da je Vučić “uživao podršku visokih EU ličnosti, posebno iz Evropske narodne partije (EPP), čiji je SNS i dalje pridruženi član”.
I, kako ukazuje, “kad je Srbija 2021. već ocenjena kao ‘izborna autokratija’, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pohvalila Vučića za napredak u temeljnim reformama”.
“Šurovanje EU s Vučićem i stavovi Unije o nekim pitanjima, poput rudarenja litijuma, izazvali su veliko nezadovoljstvo u Srbiji i čak i među onim tradicionalno proevropskim sektorima i čini se ojačali osećanje da je važnije obezbediti zemlju iznutra, pa je to odmah dovelo do protesta”.
Briselski institut objašnjava da je “Srbija od dolaska na vlast SNS gurnuta u spiralu urušavanja demokratije, tako da je od liberalne demokratije postala izborna autokratija 2014.”.
“SNS je razvio klijentelističku mrežu nadzora, uspostavio kontrolu bezbednosnog sektora, zaoštrio pasku nad pravosuđem i sredstvima informisanja, ojačao politizaciju državne uprave i, skoncentrišući vlast u figuru Vučića, stopio veze između države, partije i vođe, pa je to dovelo do stvaranja duboko zarobljena države”, zaključuje u analizi briselski institut.
Komentari (0)