Kako se navodi u prvom izveštaju te komisije, napisanom na 24 strane, nakon obavljenog nadzora Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu, zaključeno je i da je glavni tužilac VJT u Beogradu Nenad Stefanović u prethodnom periodu kršio zakon i zloupotrebljavao ovlašćenja, odnosno da je bilo disciplinskih prekršaja i teških disciplinskih prekršaja u njegovom postupanju.
Stefanović je, navodi se, rukovodeći se vanpravnim interesima sproveo instrumentalizaciju pojedinih javnih tužilaca u svrhu ostvarivanja nelegitimnih ciljeva i suštinski je uspostavio paratužilački sistem zasnovan na principima koji su suprotni principima vršenja javnotužilačke javno tužilačke funkcije.
Ta komisija je izvršila uvid u predmete VJT – “zvučni top”, “pretres zgrada Filozofskog fakulteta i Rektorata”, “povređivanje studenata, učesnika protestne šetnje na Novom Beogradu, u ulici Jurija Gagarina”, “događaj kod Fakulteta dramskih umetnosti” i “Fond Vista rica”.
Navedeno je u izveštaju i da su “uočeni sistemski obrasci u postupanju glavnog javnog tužioca i pojedinih javnih tužilaca VJT u Beogradu, koji imaju odlike disciplinskih prekršaja i teških disciplinskih prekršaja”.
Dodaje se i da postoji osnova sumnje da su učinjena krivična dela iz nadležnosti Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, iz kog razloga je izveštaj dostavljen tom tužilaštvu radi preduzimanja krivičnog gonjenja.
Kako je navedeno, u okviru sistemskog obrasca prepoznaju se oblici delovanja poput “selektivna primena prava i pristrasno postupanje u vidu pristrasnog tumačenja činjenica i selektivnog vrednovanja dokaza, donošenje odluka na osnovu unapred formiranog stava, zasnovanog na vanpravnim razlozima”.
Tu spada i “različit tretman lica u uporedivim pravnim i činjeničnim situacijama, privilegovanje pojedinih okrivljenih, preuranjeno odbacivanje krivičnih prijava, izbegavanje provere navoda i prikupljanja relevantnih dokaza, neopravdano odugovlačenje postupka”.
Ubrojana je i “promena pravne kvalifikacije bez odgovarajućeg činjeničnog osnova i stvaranje uslova za nekažnjivost pojedinih učinilaca krivičnih dela”.
Prepoznato je i “Kršenje zakona u vidu nezakonitog pretresanja i oduzimanja predmeta, prikupljanja podataka koji nisu povezani sa predmetom postupka, postupanje suprotno pravilima o stvarnoj nadležnosti i korišćenje procesnih ovlašćenja suprotno svrsi zbog koje su poverena javnom tužilaštvu”.
Tu je ubrojana i “zloupotreba organizacionih i hijerarhijskih ovlašćenja radi usmeravanja predmeta u vidu arbitrarnog oduzimanja i preraspodele predmeta, izigravanje instituta izuzeća radi promene postupajućeg javnog tužioca, dodeljivanje predmeta suprotno Pravilniku o upravi u javnom tužilaštvu”.
Prepoznata je i “instrumentalizacija javnotužilačke funkcije kršenjem principa pravičnosti radi ostvarivanja vanpravnih ciljeva, u vidu upotrebe javnotužilačke funkcije i javnih nastupa radi diskreditacije građana, svedoka i drugih lica, javnog kriminalizovanja ostvarivanja ustavom zajemčenih prava i sloboda”.
Pomenute su i “pretnje krivičnim progonom zbog javno iznetih stavova i korišćenje podataka iz krivičnih postupaka u svrhe koje nisu povezane sa zakonitim vršenjem javnotužilačke funkcije”.
Prepoznato je i “ograničavanje i onemogućavanje ostvarivanja prava oštećenih u vidu uskraćivanja prava na razmatranje spisa, onemogućavanje delotvornog preispitivanja javnotužilačkih odluka i postupanje koje doprinosi nekažnjivosti učinilaca krivičnih dela”.
“Posebno je značajno narušavanje prava oštećenih u predmetima povezanim sa ostvarivanjem slobode izražavanja i mirnog okupljanja, čime se, pored uskraćivanja delotvorne krivičnopravne zaštite, stvara i obeshrabrujući efekat na ostvarivanje ustavom zajemčenih prava i sloboda”, navodi se u izveštaju.
Ukazano je da “kontinuitet, intenzitet i srodnost uočenih nepravilnosti upućuju na zaključak da se ne radi o izolovanim slučajevima nezakonitog i nepravilnog vršenja funkcije od strane javnih tužilaca koji su postupali u analiziranim predmetima, već da su posledica načina rukovođenja VJT u Beogradu za koje je odgovoran glavni javni tužilac”.
“Opisano delovanje glavnog javnog tužioca, mimo pravila koja uređuju funkcionisanje javnog tužilaštva, u vidu sistemskog korišćenja javnotužilačkih ovlašćenja radi ostvarivanja nelegitimnih ciljeva, suprotno je Ustavom zaštićenim vrednostima, a pre svega vladavinom prava, načelima građanske demokratije, ljudskim pravima i slobodama, kao i zaštiti javnog interesa”, navodi se.
Konačan zaključak je, kako je objavljeno na portalu VJT, da glavni javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović, formalno delujući u okviru javnotužilačkog sistema, faktički deluje paralelno, rukovodeći se vanpravnim interesima.
Time, kako se dodaje, “vrši instrumentalizaciju pojedinih javnih tužilaca u svrhu ostvarivanja nelegitimnih ciljeva i suštinski uspostavlja paratužilački sistem, zasnovan na principima koji su suprotni principima vršenja javnotužilačke funkcije, u smislu člana 12. Zakona o javnom tužilaštvu”.
Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva je dodala i da nastavlja rad na vršenju uvida u predmete VJT u Beogradu i drugih javnih tužilaštava u Srbiji.
Komentari (0)