Bela kuća je uoči početka razgovora navela da će fokus na dvodnevnom sastanku u prestonici Ujedinjenih Arapskih Emirata biti na utvrđivanju budućih bezbednosnih garancija za zaraćene strane.
Prema navodima Spoljne obaveštajne službe Ukrajine, očekuje se da će razgovori biti nastavljeni u sredu.
Džared Kušner, zet predsednika SAD Donalda Trampa, koji zajedno sa američkim izaslanikom Stivenom Vitkofom posreduje u postizanju sporazuma, izjavio je da veruje da postoje “određene dobre ideje kako premostiti” razlike između dve strane.
Kušner je u uvodnom obraćanju rekao da je cilj pregovora “stvaranje novog okvira i novog razumevanja, koji se nadovezuju na različite institucije i shvatanja iz prošlosti”.
“Uzimamo ono što je dalo rezultate, pokušavamo da utvrdimo šta nije funkcionisalo, zašto smo se našli u ovakvoj situaciji, i nadamo se da ćemo stvoriti novi okvir koji će nas voditi ka decenijama, ako ne i vekovima mira”, rekao je Kušner.
Komandant saveza NATO američki general Aleksus Grinkevič, koji je takođe prisustvovao sastanku, osvrnuo se na “značajan napredak koji je u prošlosti ostvaren kroz vojni dijalog u trostranom formatu”.
Dodao je da se američka delegacija raduje saradnji sa obe strane, u nastojanju da poboljša ranije ostvaren napredak i nastavi rad na postavljanju temelja za trajni mir.
Šef Spoljne obaveštajne službe Ukrajine Rustem Umerov, koji predvodi delegaciju Kijeva, zahvalio je SAD na naporima uloženim u okončanje ruske invazije. “Naš narod čeka okončanje ovog rata. I nadamo se da ćemo postići trajni mir za Ukrajinu”, rekao je Umerov.
On je naveo da je dan počeo sastankom delegacije Ukrajine, američkih izaslanika i predstavnika Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Nemačke, Italije, NATO i Evropske komisije.
Šef ruske delegacije Vladimir Medinski izrazio je nadu da će sastanak “omogućiti napredak na putu ka miru, u interesu naroda Rusije i naroda Ukrajine”.
Ruska i ukrajinska vlada ostaju na veoma udaljenim pozicijama kada je reč o ključnim elementima bilo kakvog potencijalnog sporazuma.
Predsednik Rusije Vladimir Putin zahteva da Ukrajina povuče trupe iz četiri ukrajinska regiona koje je Moskva anektirala u septembru 2022. godine, iako ih nije u potpunosti zauzela.
On traži i da Ukrajina odustane od namere da pristupi NATO-u, da prihvati stroga ograničenja za svoju vojsku i ukine restrikcije koje se odnose na ruski jezik i Pravoslavnu crkvu u Ukrajini, koja je povezana sa Moskvom.
Putin insistira na sveobuhvatnom mirovnom sporazumu pod tim uslovima i odbija opšti prekid sukoba, uz obrazloženje da bi to ukrajinskim snagama samo omogućilo da se odmore i dopune zalihe naoružanja.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbacuje Putinove zahteve za ustupanje teritorije, bilo kakva ograničenja za ukrajinsku vojsku ili njene aranžmane sa zapadnim partnerima, koje Kijev smatra ključnim bezbednosnim garancijama za sprečavanje nove ruske invazije.
Ukrajina ističe da je hitan prekid vatre neophodan prvi korak ka pregovorima o širem rešenju i navodi da je direktan sastanak Putina i Zelenskog jedini način da se reše teritorijalna pitanja, što je Putin odbacio.
U sastavu ruske i ukrajinske delegacije nalaze se visoki zvaničnici koji su učestvovali i u prethodnim rundama pregovora.
Glavni ruski pregovarač je Medinski, saradnik Vladimira Putina, koji predvodi tim Moskve još od prvih direktnih mirovnih pregovora sa Ukrajinom, održanih u Istanbulu u martu 2022. godine. U ruskoj delegaciji su takođe zamenici ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov i Mihail Galuzin, načelnik vojne obaveštajne službe Igor Kostjukov, kao i zamenik načelnika Operativne uprave Generalštaba, Jurij Žigarlovski.
Pored Umerova, u ukrajinskoj delegaciji se nalaze i šef kabineta predsednika Zelenskog Kirilo Budanov, njegov zamenik Sergej Kislicja i David Arahamija, šef poslaničke grupe stranke Zelenskog “Sluga naroda”.
Prošle nedelje, Donald Tramp je izjavio da je u pripremi neka vrsta velikog sporazuma o evropskoj bezbednosti, opisavši ga kao “veliki dogovor” koji će “obuhvatiti više od same Ukrajine”.
Komentari (0)