Gradski odbor SSP je u saopštenju za javnost naveo da je saobraćajno rešenje za tu raskrsnica urađeno bez ikakve analize, uz obrazloženje da će rastereti saobraćajni haos u gradu i povećati bezbednost svih učesnika, prvenstveno pešaka.
“To saobraćajno rešenje je građanima Novog Pazara samo stvaralo dodatne probleme, ukazivali su brojni Novopazarci u objavama na društvenim mrežama. Neko je konačno shvatio da je sve rađeno bez ikakvog plana, pa je gradska vlast sada odlučila da to ukloni”, navodi se u saopštenju.
Ta opoziciona, u Novom Pazaru vanparlamentarna partija, upitala je “koliko će građane to koštati i šta je sa 200.000 evra dobijenih od EU progresa, i to samo za izradu strategije bezbednosti saobraćaja? Možda su od tog novca izradili strategiju, utvrdili da to rešenje ne doprinosi smanjenju rizika u saobraćaju, pa sada od narodnih para hoće da ga ruše?”
Saobraćajni inženjer u Zavodu za urbanizam Ahmed Koca rekao je pre manje od godinu dana da će „kanalisanje raskrsnice“ ulica Rifata Burdževića i Sjeničke “povećati bezbednost svih učesnika u saobraćaju, prvenstveno pešaka”.
Prilikom otvaranja radova na toj raskrsnici predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja Vahidin Melajac je rekao je da će, “zahvaljući finansijskim sredstvima EU Progres-a, od oko 200.000 evra, u narednih 18 meseci biti izrađena strategija bezbednosti saobraćaja.
Komentari (5)
Comments are closed.
Nestrucni i nepismeni ljudi vode grad Novi Pazar !
Može im se, da probaju!
Vahidin Melajac sta kaze hocel da nam vrati pare? A pomocnik naseg gradonacelnika koji se lijepo pita je godinama bio profesor fizickog Dejan Kulundzic iz SPS-a.
A gledaj radnika sta je za ovaj poduhvat. To je pozaposljavao bratanac Rasima Ljajica , da ucini dobro djelo, a mi cemo da ih platimo. Ono sto damo za infrastrukturu on ce da da za plate.
U poslednje vrijeme sve češće se kao jedini argument za postupke i odluke čuje: „Da probamo.“
Moram da izrazim zabrinutost zbog ovakvog pristupa. Iza svakog „probajmo“ stoji odgovornost — prema poslu – funkciji koji obavljate-obnašate, prema ljudima koji zavise od rezultata tog rada, i, ne manje važno, prema sopstvenoj profesionalnoj savesti.
Ne može se trajno raditi bez analize, plana, kriterijuma i odgovornosti. Improvizacija, ako postane sistem, ne vodi rešenju problema, već njihovom gomilanju.
Plata koju primate nije samo nadoknada za vreme provedeno na poslu — ona je poverenje da znate šta radite, da ćete posao obaviti stručno i savesno. U suprotnom, pitanje je: ako niste spremni da preuzmete odgovornost za posledice sopstvenih odluka — zašto ih donosite?
Ovo nije poziv na perfekcionizam, već na profesionalizam. Na zdravu dozu odgovornosti. I, kako bi neko rekao: ako ne prema sistemu, onda makar prema sopstvenoj savesti.