Krivičnu prijavu protiv Ilića, Stefanović je podneo Javnom tužilaštvu za organizovni kriminal (TOK) zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, u sticaju sa krivičnim delom ometanje pravde, navodi se u saopštenju koje je preneo VJT na svom sajtu.
U krivičnoj prijavi navodi se da postoji sumnja da je Ilić 30. oktobra ometao glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu u vršenju javnotužilačke funkcije, te prekoračio svoja službena ovlašćenja u svojstvu predsednika Komisije za nadzor, “prejudicirajući ishod postupka kontrole, te da je oštećenom teže povredio prava i naneo štetu”.
Nakon što je 28. oktobra u prostorije VJT u Beogradu pristupila Komisija za nadzor, njen predsednik Ilić je, kako se dodaje u prijavi, 30. oktobra ušao u kabinet Stefanovića i nakon kraćeg razgovora mu poručio “da treba da podnese neopozivu ostavku”.
“Na pitanje Stefanovića iz kog razloga treba to da uradi, Ilić je rekao: ‘Skloni se, to je najbolje za tebe, vidiš kako je Nebojša Stefanović nestao iz fokusa javnosti, ti im smetaš dok si na ovoj poziciji'”, tvrdi se u prijavi protiv Ilića.
Preneta je i tvrdnja da je Ilić rekao da su Stefanoviću “svi okrenuli leđa” i da je “za njega bolje da se skloni, nego da ga ovi što dolaze proganjaju”, odnosno da je “bolje i za njega i za njegove tužioce da tako to odrade, nego da to urade revolucionari”.
“Na pitanje Stefanovića šta je sa garancijama koje imaju javni tužioci i zar se on (Ilić) nije oduvek borio za samostalnost javnih tužilaca, Ilić je odgovorio: ‘sad su druga vremena’, a potom je na pitanje Stefanovića ko je po njemu glavni tužilac u Srbiji, rekao – Bojana Savović”, tvrdi se u prijavu koju je prenelo VJT.
Na ponovljeno pitanje Stefanovića zašto bi podneo ostavku kada je “sve rađeno po Ustavu i zakonima”, Ilić mu je, kako se tvrdi u prijavi, ponovio da “treba da pondese ostavku i da će biti miran”.
“Treba da se skloniš iz fokusa jer će te ovi novi proganjati, ti si finansijski bio obezbeđen i pre, roditelji su te obezbedili, žena ti dobro zarađuje, šta će ti ovo sve. Podnesi ostavku i bićeš miran”, navodni je citat tužioca Ilića u prijavi.
Na taj način, kako je ocenio Stefanović, prijavljeni je koristeći svoj položaj kako u svojstvu tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, tako i u svojstvu predsednika Komisije za nadzor, a sve u kontekstu prethodnih “javnih medijskih sukoba koji su od strane imenovanog obilovali političkom konotacijom”, ometao glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu u vršenju javnotužilačke funkcije, te istom teže povredio prava i naneo štetu.
Komisija Vrhovnog JT traži krivično gonjenje tužilaca Nenada Stefanovića i Miodraga Markovića
Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva predložila je danas da nadležno Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) preduzme krivično gonjenje protiv zamenika javnog tužioca Miodraga Markovića zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja u slučaju “zvučni top”.
Kako se navodi u prvom izveštaju te komisije, napisanom na 24 strane, nakon obavljenog nadzora Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu, zaključeno je i da je glavni tužilac VJT u Beogradu Nenad Stefanović u prethodnom periodu kršio zakon i zloupotrebljavao ovlašćenja, odnosno da je bilo disciplinskih prekršaja i teških disciplinskih prekršaja u njegovom postupanju.
Stefanović je, navodi se, rukovodeći se vanpravnim interesima sproveo instrumentalizaciju pojedinih javnih tužilaca u svrhu ostvarivanja nelegitimnih ciljeva i suštinski je uspostavio paratužilački sistem zasnovan na principima koji su suprotni principima vršenja javnotužilačke javno tužilačke funkcije.
Ta komisija je izvršila uvid u predmete VJT – “zvučni top”, “pretres zgrada Filozofskog fakulteta i Rektorata”, “povređivanje studenata, učesnika protestne šetnje na Novom Beogradu, u ulici Jurija Gagarina”, “događaj kod Fakulteta dramskih umetnosti” i “Fond Vista rica”.
Navedeno je u izveštaju i da su “uočeni sistemski obrasci u postupanju glavnog javnog tužioca i pojedinih javnih tužilaca VJT u Beogradu, koji imaju odlike disciplinskih prekršaja i teških disciplinskih prekršaja”.
Dodaje se i da postoji osnova sumnje da su učinjena krivična dela iz nadležnosti Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, iz kog razloga je izveštaj dostavljen tom tužilaštvu radi preduzimanja krivičnog gonjenja.
Kako je navedeno, u okviru sistemskog obrasca prepoznaju se oblici delovanja poput “selektivna primena prava i pristrasno postupanje u vidu pristrasnog tumačenja činjenica i selektivnog vrednovanja dokaza, donošenje odluka na osnovu unapred formiranog stava, zasnovanog na vanpravnim razlozima”.
Tu spada i “različit tretman lica u uporedivim pravnim i činjeničnim situacijama, privilegovanje pojedinih okrivljenih, preuranjeno odbacivanje krivičnih prijava, izbegavanje provere navoda i prikupljanja relevantnih dokaza, neopravdano odugovlačenje postupka”.
Ubrojana je i “promena pravne kvalifikacije bez odgovarajućeg činjeničnog osnova i stvaranje uslova za nekažnjivost pojedinih učinilaca krivičnih dela”.
Prepoznato je i “Kršenje zakona u vidu nezakonitog pretresanja i oduzimanja predmeta, prikupljanja podataka koji nisu povezani sa predmetom postupka, postupanje suprotno pravilima o stvarnoj nadležnosti i korišćenje procesnih ovlašćenja suprotno svrsi zbog koje su poverena javnom tužilaštvu”.
Tu je ubrojana i “zloupotreba organizacionih i hijerarhijskih ovlašćenja radi usmeravanja predmeta u vidu arbitrarnog oduzimanja i preraspodele predmeta, izigravanje instituta izuzeća radi promene postupajućeg javnog tužioca, dodeljivanje predmeta suprotno Pravilniku o upravi u javnom tužilaštvu”.
Prepoznata je i “instrumentalizacija javnotužilačke funkcije kršenjem principa pravičnosti radi ostvarivanja vanpravnih ciljeva, u vidu upotrebe javnotužilačke funkcije i javnih nastupa radi diskreditacije građana, svedoka i drugih lica, javnog kriminalizovanja ostvarivanja ustavom zajemčenih prava i sloboda”.
Pomenute su i “pretnje krivičnim progonom zbog javno iznetih stavova i korišćenje podataka iz krivičnih postupaka u svrhe koje nisu povezane sa zakonitim vršenjem javnotužilačke funkcije”.
Prepoznato je i “ograničavanje i onemogućavanje ostvarivanja prava oštećenih u vidu uskraćivanja prava na razmatranje spisa, onemogućavanje delotvornog preispitivanja javnotužilačkih odluka i postupanje koje doprinosi nekažnjivosti učinilaca krivičnih dela”.
“Posebno je značajno narušavanje prava oštećenih u predmetima povezanim sa ostvarivanjem slobode izražavanja i mirnog okupljanja, čime se, pored uskraćivanja delotvorne krivičnopravne zaštite, stvara i obeshrabrujući efekat na ostvarivanje ustavom zajemčenih prava i sloboda”, navodi se u izveštaju.
Ukazano je da “kontinuitet, intenzitet i srodnost uočenih nepravilnosti upućuju na zaključak da se ne radi o izolovanim slučajevima nezakonitog i nepravilnog vršenja funkcije od strane javnih tužilaca koji su postupali u analiziranim predmetima, već da su posledica načina rukovođenja VJT u Beogradu za koje je odgovoran glavni javni tužilac”.
“Opisano delovanje glavnog javnog tužioca, mimo pravila koja uređuju funkcionisanje javnog tužilaštva, u vidu sistemskog korišćenja javnotužilačkih ovlašćenja radi ostvarivanja nelegitimnih ciljeva, suprotno je Ustavom zaštićenim vrednostima, a pre svega vladavinom prava, načelima građanske demokratije, ljudskim pravima i slobodama, kao i zaštiti javnog interesa”, navodi se.
Konačan zaključak je, kako je objavljeno na portalu VJT, da glavni javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović, formalno delujući u okviru javnotužilačkog sistema, faktički deluje paralelno, rukovodeći se vanpravnim interesima.
Time, kako se dodaje, “vrši instrumentalizaciju pojedinih javnih tužilaca u svrhu ostvarivanja nelegitimnih ciljeva i suštinski uspostavlja paratužilački sistem, zasnovan na principima koji su suprotni principima vršenja javnotužilačke funkcije, u smislu člana 12. Zakona o javnom tužilaštvu”.
Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva je dodala i da nastavlja rad na vršenju uvida u predmete VJT u Beogradu i drugih javnih tužilaštava u Srbiji.
Komentari (0)